Danas decu uglavnom ne želimo da opterećujemo sumornim pitanjima i time narušavamo idilu detinjstva. U redu, ali možda biste se vi sami, bez zlogukog mahanja babarogama, mogli s vremena na vreme da se podsetite da sadašnji postupci imaju neke veze s budućnošću
Decu ne treba preučiti i staviti ih u zatvorene sisteme. Deci treba dozvoliti da sama otkrivaju, da istražuju. Treba se radovati dečjem uspehu, ali ne preterano. Dete treba poštovati i znati da je dete.
“Radoznalost je jedan veom snažan i bazičan ljudski nagon. Trebalo bi da obrazovanje zasnivamo na njemu.”
Škole koje koriste učionice na otvorenom i druge oblike u prirodi zasnovanog iskustvenog obrazovanja, postižu znatno bolje rezultate u svim sferama obrazovanja, od društvenih nauka, preko umetnosti, jezika pa sve do matematike.
Ako dete samo čita, a pri tome ne vežba i ne primenjuje to znanje, ono će brzo nestati. Zato treba da pravi beleške. Jedno od pravila uspešnog učenja glasi: „Ne okreći stranicu, a da nista ne pribeležiš“.
Evo koje tri roditeljske metode oni preporučuju kao ključ za uspešnu decu:
Da li je pisanje rukom važno? I ne previše, čuje se sve češće u posljednje vreme ali se sa tim ne slažu psiholozi i neurolozi, koji su ukazali na neke izuzetno važne detalje koje trebamo da znamo u vreme kada se razmišlja o uvođenju tehnologija poput tablet računa od prvog…
Sva su deca u početku radoznala i samousmerena i tip U. Međutim, mnoga od njih postanu neangažovana, pokorna i tip S. Šta se to zbiva?
Veliki broj istraživača sada zastupa tezu da nadarenost ili talenat uopšte ne znače to što mi mislimo da znače, ako uopšte išta znače. Nekoliko njih tvrdi da samo postojanje darovitosti, kako su to obazrivo predočili, nije potkrepljeno dokazima.
“Svi očekujemo previše od škole, pa ako nešto ne bude u redu, onda su nam krivi učitelji.,” kaže dr Ranko Rajović. “Naravno da nije tako, moramo da krenemo sa stimulacijom još u vrtiću. Teško je kasnije nadoknaditi neke propuste.”
