“Radoznalost je jedan veom snažan i bazičan ljudski nagon. Trebalo bi da obrazovanje zasnivamo na njemu.”
LImbički sistem nagađivanja pali se kada se pobudi radiznalost. (LA Johnson/NPR)
Piše: Manvi Sing
Kako “radi” zalazak sunca? Volimo da ih gledamo, ali Jolanda Blekvel želela je da njeni osmaci zaista razmisle o njima, da se čude i zapitaju.
Zbog toga je Blekvel, koja predaje nauku u školi “Oliver Vendel Holms” u Dejvisu u Kaliforniji, pustila svojim učenicima video snimak zalaska sunca sa Jutjuba, kao deo lekcije iz fizike na temu kretanja.
Pitala sam ih “Dakle, šta se pomera? I zašto?”, kaže ona. Učenici su imali puno ideja. Neki su mislili da se pomera sunce, drugi su, naravno, znali da je zalazak sunca rezultat zemljinog obrtanja oko sopstvene ose.
Jednom kada je diskusija započela, pitanja su samo navirala. “Najveći mi je izazov da im obuzdam nestrpljenje”, kaže ona. “Oni žele toliko toga da pitaju.”
Učenici koji postavljaju pitanja i tragaju za odgovorima – to je nešto za čim žudi svaki nastavnik. A u srcu svega je radoznalost.
Blekvel, kao i mnogi drugi nastavnici, zna da se deca, kada su radoznala u vezi nečega, više unesu u to.
Ali zašto? Šta je zapravo radoznalost, i kako radi? Studija objavljena u oktobarskom izdanju žurnala “Neuron” upućuje na to da se moždana hemija promeni onda kada postanemo radoznali, što nam pomaže da bolje učimo i pamtimo podatke.
Naši mozgovi “na radoznalosti”
“Svakog dana, susrećemo se sa gomilom informacija” kaže Čaran Ranganatm, psiholog sa Kalifornijskog univerziteta, jedan od naučnika koji stoje iza ove studije. “Ali, čak i ljudi sa zaista dobrim pamćenjem sećaju se samo delića onoga što se desilo pre dva dana.”
Ranganata je intesovalo, zašto neke podatke pamtimo, a druge zaboravljamo.
Njegove kolege i on okupili su 19 dobrovoljaca i zamolili ih da ocene preko 100 pitanja poput “Šta naziv dinosaurus zaista znači?” i “Koja pesma Bitlsa je najduže ostala na top listama, čak 19 nedelja?”
Učesnici su svako pitanje rangirali po tome koliku radoznalost je pobudilo u njima.
Zatim su svi ocenjivali pitanja – i njihove odgovore – dok su naučnici magnetnom rezonancom pratili njihovu moždanu aktivnost. Kada bi nivo radoznalosti dostigao vrhunac, delovi mozga zaduženi za regulaciju uživanja i za nagrađivanje bi se upalili. Radoznali umovi takođe su bili aktivni u oblasti hipokampusa, koji je povezan sa stvaranjem uspomena.
“U mozgu postoji osnovni mehanizam koji tera ljude da hrle ka nagradama” objašnjava Ranganat. Taj mehanizam se pali kada dobijemo novac ili bombonu. Takođe, pali se kad smo radoznali.
Kada se ovaj mehanizam uključi, naš mozak ispušta hemikaliju koja se zove dopamin, i koja nam stvara zadovoljstvo. “Izgleda da dopamin takođe ima uticaj na ojačavanje veza između ćelija zaduženih za učenje.”
Zaista, kada su naučnici kasnije ispitivali koliko su učesnici naučili, oni koji su bili radoznaliji sećali su se više tačnih odgovora.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ranko Rajović: Detetu ne treba milion aktivnosti, nego park, šuma i raspust na selu
Generacije su sve slabije, svake godine. To je primetilo i preko 800 učitelja koje smo anketirali još pre osam godina, tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa i osnivač MENSE Jugoslavije,...
Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama
Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Nema komentara.