Čitanje je vrlo kompleksan proces, a pre nego što se savlada, prethodi mu niz različitih sposobnosti koje treba kod dece da se stimulišu i razviju – kaže za Telegraf diplomirani logoped i reedukator psihomotorike, Aleksandra Đorđević
Kraj raspusta je idealno vreme da svom detetu poklonite neku knjigu. Dokazano je da deca koja mnogo čitaju lepše sklapaju rečenice i bolje znaju gramatiku.
Proučavajući načine na koji deca samostalno uče da čitaju u Sadberi Veli školi, razvojni psiholog Piter Grej izdvojio je 7 principa na osnovu kojih funkcioniše samostalno učenje čitanja kod dece:
Mi roditelji često mislimo da, čim je dete u stanju da samo pročita knjigu, treba da prestanemo da mu čitamo. Zamišljamo da će automatski razviti doživotnu naviku čitanja. Ništa nije dalje od istine!
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
