Uspomene koje deci pravimo i temelje koje im time postavljamo, smatram jednim od najvažnih iskustava. Težimo da im razvijemo osećaj pripadnosti i zajednice i da ih naučimo da ih familija uvek najviše voli, baš onakve kakvi jesu.
Kao dete imala sam misao kako bih volela da budem mlada mama i to sam rešila da ispunim u svojoj 25. godini. U porodilištu razmišljam: Dobro, sada si to postigla, pokaži da se fakultet može završiti sa istom lakoćom iako su svi već mislili da nećeš.
Majčinstvo je najlepši, neponovljiv i poseban osećaj, ne postoji vreme i dobre godine za decu. Postoji samo ljubav, sreća i iskreni zagrljaji. Rađajte decu, uživajte u njima i sa njima, uronite u te male ruke i obraze, zaboravite savršenstvo i budite srećni.
Gledam odozgo tu čupavu glavu, šmrcav nosić, dugačke trepavice. Pa male šake koje stiskaju omiljeno ćebence, male bose noge i prstiće koji izviruju iz prevelike sestrine pidžame...
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Povodom Svetskog dana mačaka otkrivamo zanimljive činjenice o ovim tajanstvenim ljubimcima – od njihove istorije i uloge kroz vekove, do najomiljenijih rasa i razloga zbog kojih ih volimo.
