Popularni ruski psiholog, Mihail Labkovski, iza sebe ima 40 godina rada na temu psihologije porodice. Ovom prilikom je pričao o vaspitavanju kćerki i majkama koje trpe
Htjela sam da znaš da su majke najvažnija bića na svijetu i da je život bez njih baš težak, čak i kad imaš najbolju zamjensku mamu na svijetu.
Priča je zaista odličan primer toga kako decu vrlo često, nesvesno, kako bismo se uklopili u društvene norme i očekivanja drugih ljudi, teramo da ignorišu svoja osećanja.
Ukoliko devojčica ne uspeva da prevaziđe ovaj period i ostane na stepenu prevelike vezanosti za oca, obično u odraslom dobu izraženo traži partnere koji izuzetno podsećaju na oca.
Pre neki dan, stiže mi poruka od prijateljice. Kaže, “ju ju koliko komentara na tvoj tekst Otac mog deteta“. Gde? Šerovao jedan popularan portal, a da ja nisam ni znala. Pogledam njihov fb, imam šta da vidim.
Znala sam, majčinskim instiktom, da će vam kasnije, kada odrastete, to poslužiti kao primer. Primer koji ja nikada nisam imala.
Mlada mama Britani Alard Perimen na Fejsbuku je objavila dve fotografije s predivnom pričom. Babica Dafni Džouns Voker pre 25 godina pomogla joj je da dođe na svet, a sada je to isto učinila za njeno dete, ćerkicu Kerolajn.
Često me neke poznanice pitaju, “Što je to na tebi? Divno je. Čije je?” Ja kažem “Moje.” One kažu “Ma ne, mislim, koja je marka?” Odgovorim “Ničija. Ako je na meni moja je….”
Izvinjavam se svima koji su očekivali neke savete o roditeljstvu počinjući da čitaju ovaj tekst. Neko iskustvo koje bi mama podelila sa vama. Neku kritiku javnosti, obdaništa, skupoće ili gradskog prevoza. Ništa slično – već ste shvatili.
Grešimo, mučni, vaspitavajući ih, a sve vreme mislimo da radimo u njihovom najboljem interesu. Nigde, bre, nema škole za dobrog roditelja. Čitaš neke knjige, čitaš, pa ih baciš, jer ukapiraš da je najbolje da slediš svoj osećaj. A taj osećaj ipak nije uvek najbolji za dete. Nekad je samo za nas najbolji.
