„Statistički, u porodicama su najčešće žene žrtve. Ne sviđa mi se ideja da su žene po prirodi pasivne i požrtvovane. U stvari, postoje društveni koreni, norme, ali i roditeljske rečenice koje, bukvalo ukopavaju devojku, a kasnije ženu:
„Ti si devojka, devojke se ne svađaju“.
„Čuvaj obraz, ćuti, budi iznad njega…“
„Žena mora da ume da trpi“ – i ostale gluposti.
Nažalost, mnoge majke i dalje na ovaj način vaspitavaju kćerke. Ali dešava se i da majka svojoj kćerki kaže: „Budi jaka“, „moraš da se zauzmeš za sebe“ ili „tebe ništa ne ograničava“, dok istovremeno majka živi život kao tipična žrtva.
Naravno, najgore što majka može da uradi svom detetu je da posle svađe sa ocem, sedne i kaže „vidi šta mi je tvoj otac uradio!“
Ovo nikako ne sme da se desi! Vaše dete ne treba da bude vaš terapeut!⠀
Inače, da se osvrnem i na popularnu frazu: „Trpim ga samo zbog dece“ – Draga ženo, što više ti trpiš i tolerišeš njega, to jače formiraš žrtvu u svojoj deci!⠀
Ako želiš da uradiš nešto važno za svoje dete – ostavi tiranina! Biće bolje da deca žive u iznajmljenom stanu, na selu ili da malo trpe neimaštinu, nego da svaki dan gledaju kako im otac zlostavlja majku ili kako se roditelji svađaju.⠀
Jedan moj prijatelj voli da kaže: „Još nije sve odlučeno! Uvek možeš da počneš da živiš drugačije.“
Problem je glava, a ne muž, šef, ekonomska situacija ili bog zna šta! I samo ti možeš da napraviš prvi korak!“
Mihail Labkovski
Izvor: Stil