Ukoliko devojčica ne uspeva da prevaziđe ovaj period i ostane na stepenu prevelike vezanosti za oca, obično u odraslom dobu izraženo traži partnere koji izuzetno podsećaju na oca.
Foto: Pixabay
Elektra kompleks kod devojčica jeste, na neki način, pandan Edipovom kompleksu kod dečaka.
Elektra kompleks čini se dosta teži za razumevanje, a i objašnjavanje od kompleksa Edipa, ali ćemo pokušati da ga učinimo dostupnim razumevanju svakome od nas.
Sličnost sa kompleksom Edipa je u tome što takođe predstavlja kompleks kao skup nečega. Skup osećanja, fantazama, težnji, nesvesnih procesa i ponašanja. Sličnost je i u periodu detinjstva kada dolazi do pojavljivanja Edipovog ili Elektra kompleksa, a taj period je okvirno oko treće godine (s tim što se Elektra kompleks kod devojčice ne razrešava oko šeste godine kao što je to slučaj sa dečacima, nego traje dosta duže). Sličnost sa Edipovim kompleksom je i u tome što Elektra komleks zahteva da ga mala ličnost devojčice razreši (na uspešan ili neuspešan način ), a i u tome što se u uspešnom razrešenju Elektra kompleksa nalaze između ostalog koreni začetaka zdrave heteroseksualnosti kod devojčice.
U preedipovom ili preelektra stadijumu (pre treće godine ) devojčica je kao i dečak vezana veoma za majku. Dakle potpuno isto kao i kod dečaka, prva osoba koju devojčica voli jeste majka. Prvi objekat njene ljubavi jeste majka. Devojčica u ovom preedipalnom ili preelektra periodu pokazuje izraženu vezanost za majku, traži njenu pažnju, čak se da primetiti i ljubomora kada majka komunicira sa ocem, prijateljicama ili drugim osobama. Devojčica se izuzetno trudi da majčinu pažnju skrene sa drugih osoba i vrati na sebe kako bi bila centar njenog sveta. U Elektra fazi devojčica ipak počinje da sve više demonstrira potrebu za ocem, njegovom pažnjom, traži igru sa njim i bilo kakvu razmenu sa ocem.
Zašto se devojčica u Elektra stadijumu fokusira na oca i da li je to za nju jednostavan čin?
Nikako nije jednostavan čin i nastaje pod uticajem nesvesnih procesa: fantazama, osećanja, želja i težnji koje nazivamo tim komplkesom. Devojčica postaje sve više svesna svojih genitalija i vremenom uviđa da su njene genitalije iste kao i kod majke. Dakle postaje svesna da ona, kao i majka, nema muški polni organ. Ono što se tada dešava u mislima i podsvesnim procesima devojčice izgleda otprilike ovako:
„Ja sam mislila da smo svi isti ali izgleda da i meni i tebi mama, nešto fali. Fali nam to što ima tata. On je po tome, izgleda, veći ili nešto bolji od nas. Možda zbog toga dozvoljavaš da ti priđe i da te voli. Možda ga zbog toga i voliš? Možda si mi ti to uskratila i uzela i ljuta sam na tebe jako. Onda bi i ja trebalo da imam to što i on. Ukoliko budem bliska sa njim možda će mi on pomoći da dobijem i ja takvu moć. Ja želim da imam sve što i tata. Uostalom, kako ja mogu da privučem tvoju ljubav i pažnju, mama, ako ja nemam isto što i tata?” Devojčica počinje da želi snažnu uniju sa ocem, sve više traži igru, razmenu sa ocem i sve više pokazuje interes za oca.
Zašto je važna ova unija i emocionalna razmena i razmena kroz igru sa ocem?
Zbog toga što se na ovaj način i kroz ove podsvesne procese zapravo rađa ili tendencija ka posedovanju osoba suprotnog pola, koren interesovanja za osobe suprotnog pola, za dečake i kasnije muškarce. U ovom momentu unije sa ocem leži koren heteroseksualnosti u zdravom psihoseksualnom razvoju devojčice. Kako bi je drugačije uopšte u životu interesovao suprotan pol? Kako kada je prvi objekat njene vezanosti majka koja je isto ženskog pola?
Ukoliko devojčica ne uspeva da prevaziđe ovaj period i ostane na stepenu prevelike vezanosti za oca, obično u odraslom dobu izraženo traži partnere koji izuzetno podsećaju na oca. Recimo, ukoliko je otac bio oficir i često je nosio uniformu, ona kao žena može pokazivati interes za muškarce koji su vojnici, piloti, milicajci i slično. Mogu i fizički njeni partneri u životu izuzetno podsećati na oca. Takođe, ukoliko je otac bio miran, tih i povučen mogu je zanimati baš takvi, mirni i povučeni muškarci.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Test: Da li je vaš partner narcis?
Odgovorite sa „da“ ili „ne“ na sledeća pitanja: 1. Da li vaš partner deluje hladno i nezainteresovano kad su u pitanju vaša osećanja ili osećanja drugih ljudi, ili mu je...
Ovako se odgaja dobro i vaspitano dete: Lekcije psihologa sa Harvarda svakom roditelju
Većina roditelja je već umorna od priča kako tehnologija šteti njihovoj deci. Mame i tate digitalnog doba su svesni sve veće konkurencije u privlačenju pažnje deteta i svakim okretanjem strane časopisa i svakim klikom...
Priča sa psihoterapije: Deca koju niko nije video
Piše: Biljana Ćulafić, pedagog i psihoterapeut Predstaviću jednu od niza seansi koje su imali sistemski kontekst, ali prevashodno kroz korišćenje EMDR-a, sa klijentkinjom koja je imala izuzetno traumatičan odnos sa...
Nema komentara.