Deca rođena carskim rezom i deca koja nisu dojena mogu imati poremećenu crevnu floru i zbog toga patiti od astme, alergija, celijakije, dijabetesa tipa 1 i gojaznosti.
Nova studija objavljena u časopisu Biološka psihijatrija proučavala je vezu crevne flore i mozga kod beba, sa ciljem da se otkrije postoji li njen uticaj na buduće kognitivne sposobnosti deteta.
Bebe rođene carskim rezom smatraju se zdravstveno ugroženijim nego bebe koje su prirodno prošle kroz porođajni kanal, a čini se da bi se taj problem mogao jednostavno rešiti.
Terapije koje menjaju sastav bakterija u crevima, pro- i prebotski preparati, fekalna transplantacija i antibiotici mogli bi jeftino i efikasno lečiti autizam, kaže novi izveštaj.
Usled opšteg ubrzanja životnog tempa, javila se otežanost realizovanja svih obaveza u toku 24 sata, a to stvara utisak o značajnom ubrzanju protoka vremena. Istovremeno, savremene digitalne aplikacije za komunikaciju zamenile su živu reč što vodi ka površnosti, pa i socijalnoj otuđenosti.
Piše: Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Rađanje većeg broja dece ili, s druge strane, ostanak bez potomaka u vezi se kraćim životnim vekom i bržim biološkim starenjem, pokazali su rezultati nedavne studije koju je sproveo tim istraživača sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj.
Ova pojava nije klinička dijagnoza, već opis realnih ponašanja koja pedijatri i logopedi sve češće primećuju kod dece koja su uzrasta između prve i četvrte godine.
Jednostavno rečeno, kad omogućimo deci da slede svoju radoznalost i interesovanja, ona mnogo više uče. A dok uče mnogo više, ona postaju bolja u učenju.
