Postoji priča da čovek pred smrt, u poslednjih sedam minuta života, proživljava sve najvažnije događaje iz svog života, priseća se ljudi i svega što je proživeo.
Istraživači sa Univerziteta Hajdelberg i Univerziteta u Kelnu u Nemačkoj koristili su skeniranje magnetne rezonance (MRI) i psihološke testove pre i posle telefonske dijete da bi utvrdili kakav je to efekat imao na neuronske obrasce i aktivnost.
Prvi nespretni pokušaj puzanja. Prvi osećaj čvrste hrane u ustima. Možda čak i prvi zagrljaj u naručju vaše majke. Možda se svega toga ne sećamo, ali istraživanja sugerišu da naš mozak ta sećanja čuva na sigurnom mestu. Svakako su „zaključana u našoj glavi“, sugerišu nove studije.
“Suprotno vladajućem uverenju, ljudski mozak nije satkan za razmišljanje. Dizajniran je da vas poštedi razmišljanja, budući da u njemu nije dovoljno dobar,” kaže kognitivni psiholog Denijel Vilingem u svojoj knjizi “Zašto učenici ne vole školu”.
Neuronaučnici koji su proučavali "TikTok mozak" pokazali su da beskrajno nizanje kratkih video klipova izaziva dopaminske nagrade u mozgu koje čine nemogućim fokusiranje na sporije aktivnosti kao što je nastava.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Povodom Svetskog dana mačaka otkrivamo zanimljive činjenice o ovim tajanstvenim ljubimcima – od njihove istorije i uloge kroz vekove, do najomiljenijih rasa i razloga zbog kojih ih volimo.
