Infantilna amnezija – zašto se mnogi ljudi ne sećaju ranog detinjstva

Prvi nespretni pokušaj puzanja. Prvi osećaj čvrste hrane u ustima. Možda čak i prvi zagrljaj u naručju vaše majke. Možda se svega toga ne sećamo, ali istraživanja sugerišu da naš mozak ta sećanja čuva na sigurnom mestu. Svakako su „zaključana u našoj glavi“, sugerišu nove studije.

Nova studija sa Triniti koledža u Dablinu, koja uključuje imunološke modele poremećaja iz autističnog spektra kod miševa, otkrila je iznenađujuću ulogu majčinog imunološkog sistema u modelu pristupa sećanjima na najranija životna iskustva kod stanja dečje amnezije.

Infantilna amnezija

Istraživači navode da, ne samo da bi nam nalazi nove studije mogli biti od pomoći da razumemo – ili čak da pristupimo – ovim dragocenim trenucima, već ističu to, i da bi oni na neki način mogli da objasne zašto neki ljudi sa autizmom imaju neobičnu sposobnost da se prisete događaja iz doba koje je većina nas odavno zaboravila.

„Infantilna amnezija je verovatno najprisutniji, ali nedovoljno cenjeni oblik gubitka pamćenja kod ljudi i sisara“, kaže stručnjak i istraživač iz oblasti neurologije sa Triniti koledža u Dablinu dr Tomas Rajan.

„Uprkos širokoj rasprostranjenosti, malo se zna o biološkim uslovima koji imaju veze sa ovom vrstom amnezije i njenom uticaju na ćelije koje kodiraju svaku uspomenu. Kao društvo, pretpostavljamo da je zaborav odojčadi neizbežna činjenica u životu, pa tome posvećujemo malo pažnje”, kažu stručnjaci.

Naša mentalna autobiografija obično počinje negde između našeg drugog i trećeg rođendana. Nije da naš mozak nije u stanju da sagleda svet pre ovog doba. Studije na pacovima sugerišu da je naš mozak u potpunosti sposoban da formira uspomene, sakrivajući ih u nešto što liči na neurološku biblioteku u obliku struktura koje se nazivaju engrami.

Pretpostavljajući da jednostavno više nemamo ključ za trezore u kojima se nalaze naša najranija iskustva, istraživačima je prepušteno da razmotre mehanizme koji deluju čineći ta sećanja nedostupnima.

Ipak, istraživanja pokazuju da je povremeno bilo tragova te vrste sećanja. Infantilna amnezija je sprečena kod miševa upotrebom lekova koji ciljaju na specifične neurotransmitere, kao i vremenski ograničenom upotrebom kortikosteroida.

Važnost imunog sistema

Dr Rajan i njegov tim skrenuli su pažnju na promene u okruženju osobe kojima upravlja imuni sistem majke za koji se i ranije sumnjalo da utiče na pojavu karakteristika povezanih sa neurološkim stanjima uključujući autistične poremećaje i šizofreniju, pa se pretpostavlja da bi imunološka aktivacija majke mogla da utiče na mehanizme povezane sa infantilnom amnezijom.

Koristeći mlade i odrasle miševe koji su bili uslovljeni da se plaše električnog udara, istraživači su uporedili miševe koji su potomci majki kod kojih su izazvali imuni odgovor sredinom perioda u kome su nosile plod.

Ne samo da su muški potomci ovih majki pokazivali znake deficita društvenog ponašanja, slično osobama sa autizmom, već su postojali i dokazi da se strašnih i stresnih događaja sećaju mnogo duže od miševa iz istog legla i miševa iz kontrolne grupe.

Naučnicima se čini da je ključ procesa i mali imuni protein nazvan citokin IL-17a. Mužjaci miševa rođeni od majki kojima je nedostajao taj protein i dalje su doživljavali infantilnu amneziju kada su isti imuni odgovori bili izazvani tokom trudnoće.

Prekidač za zaborav

Nije jasno zašto su mozgovi sisara razvili „prekidač za zaborav“ za svoje najranije trenutke u detinjstvu, iako su sada makar delimično otkriveni mehanizmi koji to rade, istraživači su korak bliže razumevanju zašto sećanja ostaju dostupna nekima a nestaju kod drugih.

„Čini se da rani razvoj našeg mozga utiče na ono što pamtimo ili zaboravljamo dok se krećemo kroz detinjstvo“, kaže neuronaučnica Sara Pauer, vodeći autor studije koja je sada angažovana na Institutu Maks Plank za ljudski razvoj u Nemačkoj.

„Sada se nadamo da ćemo detaljnije istražiti kako rani razvoj utiče na skladištenje i pronalaženje uspomena iz ranog detinjstva, što bi moglo imati brojne važne uticaje i sa obrazovne i sa medicinske perspektive”, navodi se u radu koji je objavljen u časopisu Science Advances.

Izvor: RTS

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Kod kuće se opuštamo i postajemo svoji – u najgorem izdanju. Za koga da se sređujemo? Za partnera, decu, mačku?

I tako, godinama, polako se pretvaramo u ljude koje ni sami ne bismo želeli da sretnemo na ulici.

Stigla REŠENJA TESTA IZ MATEMATIKE – proverite tačne odgovore

Nakon polaganja testa iz matematike u okviru male mature, đaci su samo na korak do kraja - sutra test iz izbornog predmeta

Važno za srednjoškolce: Kada će početi da se polaže DRŽAVNA MATURA

Odlagana iz tehničkih razloga, državna matura će se ipak polagati nakon probne verzije

Zar je moguće da su u ovoj državi konji plaćeniji od učitelja?

Priprema za život se ne može dešavati u zatvorenim sobama zvanim učionica, ako nam je iskreno stalo do škole po meri deteta

Za dobrotu je potrebna samo prilika koju treba iskoristiti (VIDEO)

Jedna sitnica može probuditi dobro u svakom čoveku, potrebno je samo prepoznati priliku i učiniti dobro delo

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img