Mislim da je srž problema to što moja deca ne cene svoje stvari. Oni ne mare da li sam i šta sam bacila, sve dok nešto novo dolazi ili još uvek imaju hrpu koječega. Oni ne čeznu ni za čim bačenim jer vrzino kolo poklanjanja i dalje funcioniše, zabavlja ih i nadomešćuje sve ono što stoji na deponiji.
Dete još nije stiglo da spusti ranac, ispriča kako mu je protekao dan niti objasni šta se dogodilo. Roditelj već ima podatak, a podatak lako postaje zaključak: nije dovoljno učilo, nije bilo pažljivo, nije se potrudilo.
Roditelji, neretko i po sopstvenim priznanju, pribegnu obliku pomoći koji smatraju podrškom, a koji se ogleda u pisanju sastava i pesama, pravljenju projekata ili izradi crteža.
Tokom dva dana Oplenac je ponovo postao mesto susreta dece i porodica iz cele Srbije i regiona, uz rekordnih 45.000 posetilaca, 120 aktivnosti i oko 1200 volontera.
