Otac i sin. Sin ima preko šezdeset, otac ima odavno preko osamdeset. Sin ga drži pod ruku. Kao najveće blago što ima. Lagano prilaze vodi. Jedan čovek i jedan dečak. U obrnutim ulogama.
Koristeći remen od torbe, kopču i veštačku plavu rafiju, otac je vešto uspeo da isplete torbu za svog sina kako bi u njoj mogao da nosi sve potrebne stvari za školu.
Dete kroz odnos sa ocem, i posmatrajući kako se otac ponaša prema majci i drugima - uči šta znači biti muškarac, šta znači bliskost i šta znači poštovanje i ljubav.
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Kroz upečatljive scene, songove i ples, publika svedoči kako se nerealna, nesvesno nasleđena i često besmislena očekivanja uvlače u porodični i društveni život i oblikuju odnose između baka, mama, ćerki — ali i sinova i očeva.
