Dolaze ti oni posle neka 4 meseca. Ovaj put se pojavio i otac. Ja odmah, s vrata, imam utisak da su doveli neko drugo dete.
Piše: Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut
Pre desetak godina dogodilo se nešto što me je ozbiljno zamislilo na temu odnosa genetike i vaspitanja. Pozove me jedna žena iz Crne Gore jer je čula da radim neurofidbek dijagnostiku i trening dece sa ADHD-om (deficit pažnje i hiperaktivnost) i zakažemo testiranje za njenog sina. Došla je sa mužem koji je bio direktor neke velike firme, ali on ih je samo dovezao i otišao odmah nekim poslom. Kod đetića od nekih 6 godina se s vrata videlo da je hiperaktivan. Oči mu igraju kao na ulju, protrčao je odmah pored mene da vidi šta ima po ordinaciji ni ne pogledavši me… Obavimo mi snimanje, i ja konstatujem da đetić ima deficit pažnje prilično izražen. Dam majci neka uputstva oko ishrane, promena u načinu vaspitanja i dogovorimo se da se vidimo za nekoliko meseci kad budu mogli da ostanu duže u Beogradu da krenemo sa neurofidbek treningom.
Dolaze ti oni posle neka 4 meseca. Ovaj put se pojavio i otac. Ja odmah, s vrata, imam utisak da su doveli neko drugo dete. Ovaj mališan me prvo pogledao u oči, pa se pozdravio i učtivo me pitao da li opet možemo da “igramo one igrice što se igraju mozgom”. Kad sam napravio prvi EEG snimak neurofidbekom mislio sam da mi se pokvario uređaj. Ovo nije onaj isti mozak. Dete nema deficit pažnje. Kako je to moguće, pitao sam se kad sam se uverio da sve radi kako treba. Drugi mozak! Da mi nisu doveli brata blizanca, da me provere, pomislio sam. Ali to mi je zvučalo budalasto.
“Šta ste mu radili, pa se ovoliko promenio? Da nisu kod vas u Crnoj Gori uveli tansplataciju mozgova?” Upitao sam roditelje.
Otac se smeje, a majka ispriča šta se desilo:
“Kad sam ja rekla mom mužu posle pregleda kod vas da našem djetetu fali pažnja, on je to malo pogrešno shvatio misleći da mu ne posvećujemo dovoljno pažnje. Pa reko: “E vala, da *ebe oca, toliko smo pucali kad se rodio, i sad njemu da fali pažnja. Od sjutra ćemo drugačije!”
“I šta ste drugačije radili od sjutra?”, upitah.
“Pa, otac ga uvatio pa ne pušta. Vodio ga sa sobom na posa, upoznao sa svima i predstavio ga kao naslednika. “Ovaj će vam jednog dana rukovodit” reka im je. Vodio ga na poslovne sastanke, u proizvodnju, svuda… Posle su se konsultovali šta je pametno raditi u firmi… za zamenika direktora ga proglasio… ma samo je u wc i u krevet iša bez njega. I eto, samo to se promenilo…”
“Ih,”, razmišljao sam, “kad bi se mogli na recept pripisivati očevi sinovima bar osam sati dnevno umesto concerte, ritalina i sličnih pilula za lilule…”
Završih sa njima čudeći se čudom, sa željom da što pre stignem kući i vidim šta mi rade deca, da im ne fali pažnja možda.
Izvor: Nebojša Jovanović
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
“Sve sam podredila detetu, nemam vremena ni da se istuširam”
Varijante Nemam vremena ni da se istuširam. Ja nisam bitna… Ništa mi nije teško da uradim za dete. Primeri: Mami troipogodišnje Iskre došla je kuma na kafu. Međutim, Iskra insistira...
Dete histeriše u prodavnici da mu se nešto kupi
Opšte mesto: dete plače i viče nasred prodavnice, roditelj u panici gubi kontrolu, okolina negoduje, poneko i cokće. Kako se nositi sa ovom situacijom – objašnjava porodična savetnica Nina Hofman....
Kako pomoći deci da savladaju čitanje: Logoped objašnjava metode i da li je uvek potreban stručnjak
Čitanje i pisanje osnovne su veštine neophodne za celokupan uspeh u životu. Zato i ne čudi što se roditelji najčešće pitaju kako naučiti dete da čita, a ovaj problem posebno...
Zapostavljeno dete: Ja sam previše
Alternativni nazivi: Komunikator ili Oralna tema Ovo je rana tema, koja nastaje kada emocionalne potrebe deteta u periodu između prvih nekoliko meseci i druge godine života nisu zadovoljene. Pošto je...
Nema komentara.