Stručnjaci kažu da okruženje u kome odrastaju i rana izloženost digitalnim medijima izazivaju promene u razvoju moždanih struktura i ponašanja
Stručnjaci kažu da okruženje u kome odrastaju i rana izloženost digitalnim medijima izazivaju promene u razvoju moždanih struktura i ponašanja
To može da znači da su nastavnici, poredeći ponašanje najzrelije i najnezrelije dece u grupi, došli u zabludu da ova druga imaju problem sa pažnjom.
Mada su fizički bezbedna, ova deca žive u “menalnoj” ratnoj zoni u kojoj neprestano trpe napade roditeljskih strahova, želja i ambicija
U slučaju da stručnjaci odrede da je reč o ADHD-u, važno je u okviru porodice uspostaviti pravila opštenja s detetom. Razume se, pravila može imati više, ovo su osnovne preporuke.
Dok se mozgovi dece adaptiraju na brze pretrage Interneta, njihovi neuronski sklopovi i neki delovi mozga koji se obično prilagođavaju tradicionalnijim metodama učenja postaju sve manje razvijeni.
Skorija neuronaučna istraživanja pokazuju da ljudi sa ADHD-om zapravo imaju mozak koji žudi za novim, što je osobina koja je do skora bila evolutivna prednost.
Iako je hiperaktivnost “izmišljena” dijagnoza, mnogi pacijenti, ipak, dobijaju terapiju. Milioni mališana nepotrebno uzimaju medikamente samo da bi bili mirni ili da bi bolje učili.
Mnogi roditelji reaguju na loše ponašanje svoje dece tako što im oduzimaju igračke, uskraćuju im druženja i šalju u ćošak. Ali, za decu jake volje, kakva sam bila ja, nijedna od ovih metoda nije delovala.
Deca su naša budućnost, ali nema budućnosti za decu koja preterano koriste tehnologiju. Hitno je potreban udruženi napor da se smanji količina tehnologije u dečjim životima.
