Današnje detinjstvo je sve više ispunjeno tehnologijom, različitim ekranima na kojima se igra, gleda filmove, zabavlja se. Roditelji često u ovim „digitalnim dadiljama“ ne vide neki veliki problem – drago im je da se dete igra i tako uči da koristi tu tehniku kojom će svakako biti okruženo kada odraste.
Sigurno ste primetili da, kao što roditelji podižu decu, i deca u nekom pogledu podižu roditelje. Dok ne postanu roditelji, odrasli se često ponašaju kao deca jer imaju mnogo slobode i nisu obavezni da se brinu o nekome.
Deca koja su usvojila siguran obrazac afektivne vezanosti (sigurna deca) formiraju sliku o sebi kao bićima vrednim ljubavi i pažnje i sliku drugih kao osoba u koje mogu imati poverenje.
Vajsburd i njegovi saradnici su sastavili listu preporuka koje roditeljima mogu pomoći u tome da od svoje dece stvore brižne, ugledne, odgovorne odrasle osobe. Zašto je ovo važno? Važno je ako želimo da naša deca budu moralni i čestiti ljudi kad odrastu.
Kad budemo kao Finska u kojoj je rad u školi najuglednije i najplaćenije zanimanje, onda ćemo biti država znanja i imat ćemo se čemu nadati.
Verovali ili ne, jedan od važnijih poslova koje kao roditelj treba da obavite upravo jeste da frustrirate svoje dete.
Moj sin Vid je prošle sedmice pošao u školu. On ima autizam. Svi radimo i spremni smo da se suočimo sa nedaćama koje život često nosi. Sistem u Srbiji je, međutim, građen drugačije i izbora nema mnogo.
Ako nam je stalo do naše dece i budućih generacija, moramo preokrenuti užasan trend kome smo svedoci poslednjih pola veka. Moramo detinjstvo vratiti deci.
