Nezdravi odnosi: Kad majka previše vezuje dete za sebe

– Svako ko nekad potraži pomoć psihologa ima problem u odnosu sa nekim od roditelja. Najčešće je to majka. Odnos deteta i majke veoma je bitan u prve tri godine. Od toga kako majka zadovoljava potrebe deteta u tom periodu zavisi kakvo će dete biti. – kaže dr Jagodić na samom početku razgovora.

– Žene su te koje sad više nisu samo majke i supruge već i poslovne žene. Zbog toga im nedostaje vremena da se posvete detetu, iako smo mi jedna od država koje ima najduže porodiljsko bolovanje. Svaka žena ovde ima mogućnost da iskoristi tu prvu godinu života deteta i zadovolji njegove potrebe na pravi način. Ali, to je samo u prvoj godini života.

Kako na razvoj dece utiče kad su među roditeljima „podeljeni”, pa majka ima blizak odnos sa jednim a otac sa drugim detetom?

To nije dobro. Za zdrav razvoj ličnosti, potreban je dobar odnos sa oba roditelja. Iz našeg odnosa sa roditeljem suprotnog pola formiraju se odnosi sa našim partnerima kasnije, dok se u odnosu sa roditeljem istog pola stvara određena identifikacija.

Često se govori o posebno bliskom odnosu između majke i sina. Edipov kompleks je ozbiljan poremećaj, ali se izraz „edipovac” olako upotrebljava.

Kad kažemo da je neko edipovac najčešće mislimo da je vezan za majku. Kada majka ima izraženo blizak odnos sa sinom, najčešće je to zbog toga što nema dobar odnos sa partnerom. Ona te potrebe koje joj nedostaju u odnosu sa mužem ispunjava kroz sina, što nikako nije dobro. I iz tog svog odnosa koji gradi sa sinom utiče na formiranje njegovih životnih uverenja i na to kakav će on odnos ostvariti sa svojim partnerom i decom. Tako da – opet su majke te koje su odgovorne.

Da bi sin odrastao u zdravu i emotivno stabilnu osobu, nije dobro da majka pokušava da održi preterano blizak odnos. Već negde u uzrastu od pet godina treba da prestane da bude preterano nežna i da se na lep način (ne odbacivanjem, da se ne bi javio strah od odvajanja) prekine taj suviše blizak odnos i kako bi sin mogao da izraste u zdravu osobu.

A u tom periodu, kad počne da slabi majčina uloga u životu sina, jača očeva. A naročito je ta uloga bitna u pubertetu, kada se sinovi ugledaju na očeve. Ipak, dobar odnos treba graditi od početka, ne kroz rivalstvo nego kroz saradnju.

Koje su posledice lošeg odnosa majke sa ćerkama/sinovima?

Jedna od najlošijih posledica, bez obzira na pol, nastaje ako majke ne zadovoljavaju dečje potrebe u najranijem uzrastu. Tad deca postaju emotivno hladne osobe. Ne umeju da ostvare emotivnu bliskost sa drugim ljudima, prijateljima i partnerima, decom ako ih budu imali. Takve osobe postaju nesigurne, jer se iz odnosa sa majkom dete uči samopoštovanju. Ako majka ne zadovoljava potrebe deteta u prvom periodu šalje mu poruku da on i njegove potrebe nisu bitne i da ne zaslužuje da bude voljeno.

Kad takvi ljudi, koji su odrasli pored takvih majki, shvataju da imaju problem?

Nema pravila, ali najčešće onda kada i sami formiraju partnerske odnose. To su često ljudi koji traže uvek iste partnere, koji ih ne poštuju već ih povređuju. Uglavnom zbog toga što su i sami bili tako tretirani u detinjstvu ili su to posmatrali u odnosu svojih roditelja.

Kako može otac da utiče, ako primeti da majka previše vezuje dete za sebe?

Tako što će preispitati sebe i pokušati da bude dobar muž. Ako je otac porodice povezan sa majkom, ako joj pruža ljubav i pažnju, ona se oseća zadovoljno u toj ulozi supruge i nema potrebu da kroz ulogu majke guši dete i prezaštićuje ga. To je zdrava sredina u kojoj dete treba da odrasta.

Zašto neke majke tretiraju dete kao božanstvo?

Ili su same tako podignute, ili u odnosu sa suprugom postoji problem pa nisu uspele da se na pravi način ostvare u ulozi supruge, pa se onda pojačava potreba da se ostvare kroz ulogu majke. Tu je i potreba da se neke lične, neostvarene ambicije ostvare kroz dete što je poseban problem.

Koliko često odnos s roditeljima može odvesti dete na stranputicu?

Često. Roditelji su najvažnije osobe u životu. Koliko god da su roditelji bili loši, ako su u pitanju zdravi ljudi, a ne patologija, oni su to uradili u najboljoj nameri. Nekad iz prevelike ljubavi nastaju konflikti, ostaju rane koje dete mogu odvesti stranputicom.

Recite nam nešto o uticaju baka i deka na decu?

Deca od treće godine treba da idu u obdanište, da bi se smanjio preteran uticaj baka i deka. Oni nisu imali vremena možda da se posvete deci dok su radili, ali sada to nadoknađuju kroz unuke. Roditelji često ne primećuju da im deca postaju razmažena, pa uvode sistem kazni kad to već pređe neke granice. To nije dobro.

Roditelj mora da se posveti detetu. Da ga upozna, prati, razgovara. Ako dobro upoznate svoje dete i imate iskren odnos, nećete imati problem. Ne insistirajte uvek da vam se dete poveri ako ne želi, već pokušajte da ga usmerite na nekog drugog. Ako ga pritiskate, možete ga odgurnuti od sebe.

Potrudite se da ostvarite dobar odnos s partnerom. Jer, kad god mi mislimo da deca ne vide da smo nesrećni, oni vide. I pate. Bolje je ne ostati u braku koji je loš, već zarad deteta raditi na tome da i sami budete srećni i zadovoljni. Bez srećnog roditelja, nema srećnog deteta.

Izvor: Zelena učionica

Vlajko Panović, klinički psiholog: Kako da zavedete red i dete vratite na pravi put

Šta u školi izaziva strah i zašto je deca sve manje vole

Jedan prosečan dan u životu prosečne mame

Tako mali, a sujetni

Ne mogu da se izborim sa uvredom

Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...

Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece

Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...

Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta

Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...

Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!

Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...