Klinički psiholog Ljiljana Jagodić govori o posledicama nezdravog odnosa sa majkom, za emisiju Doktor Kurir.
– Svako ko nekad potraži pomoć psihologa ima problem u odnosu sa nekim od roditelja. Najčešće je to majka. Odnos deteta i majke veoma je bitan u prve tri godine. Od toga kako majka zadovoljava potrebe deteta u tom periodu zavisi kakvo će dete biti. – kaže dr Jagodić na samom početku razgovora.
– Žene su te koje sad više nisu samo majke i supruge već i poslovne žene. Zbog toga im nedostaje vremena da se posvete detetu, iako smo mi jedna od država koje ima najduže porodiljsko bolovanje. Svaka žena ovde ima mogućnost da iskoristi tu prvu godinu života deteta i zadovolji njegove potrebe na pravi način. Ali, to je samo u prvoj godini života.
Kako na razvoj dece utiče kad su među roditeljima „podeljeni”, pa majka ima blizak odnos sa jednim a otac sa drugim detetom?
To nije dobro. Za zdrav razvoj ličnosti, potreban je dobar odnos sa oba roditelja. Iz našeg odnosa sa roditeljem suprotnog pola formiraju se odnosi sa našim partnerima kasnije, dok se u odnosu sa roditeljem istog pola stvara određena identifikacija.
Često se govori o posebno bliskom odnosu između majke i sina. Edipov kompleks je ozbiljan poremećaj, ali se izraz „edipovac” olako upotrebljava.
Kad kažemo da je neko edipovac najčešće mislimo da je vezan za majku. Kada majka ima izraženo blizak odnos sa sinom, najčešće je to zbog toga što nema dobar odnos sa partnerom. Ona te potrebe koje joj nedostaju u odnosu sa mužem ispunjava kroz sina, što nikako nije dobro. I iz tog svog odnosa koji gradi sa sinom utiče na formiranje njegovih životnih uverenja i na to kakav će on odnos ostvariti sa svojim partnerom i decom. Tako da – opet su majke te koje su odgovorne.
Da bi sin odrastao u zdravu i emotivno stabilnu osobu, nije dobro da majka pokušava da održi preterano blizak odnos. Već negde u uzrastu od pet godina treba da prestane da bude preterano nežna i da se na lep način (ne odbacivanjem, da se ne bi javio strah od odvajanja) prekine taj suviše blizak odnos i kako bi sin mogao da izraste u zdravu osobu.
A u tom periodu, kad počne da slabi majčina uloga u životu sina, jača očeva. A naročito je ta uloga bitna u pubertetu, kada se sinovi ugledaju na očeve. Ipak, dobar odnos treba graditi od početka, ne kroz rivalstvo nego kroz saradnju.
Koje su posledice lošeg odnosa majke sa ćerkama/sinovima?
Jedna od najlošijih posledica, bez obzira na pol, nastaje ako majke ne zadovoljavaju dečje potrebe u najranijem uzrastu. Tad deca postaju emotivno hladne osobe. Ne umeju da ostvare emotivnu bliskost sa drugim ljudima, prijateljima i partnerima, decom ako ih budu imali. Takve osobe postaju nesigurne, jer se iz odnosa sa majkom dete uči samopoštovanju. Ako majka ne zadovoljava potrebe deteta u prvom periodu šalje mu poruku da on i njegove potrebe nisu bitne i da ne zaslužuje da bude voljeno.
Kad takvi ljudi, koji su odrasli pored takvih majki, shvataju da imaju problem?
Nema pravila, ali najčešće onda kada i sami formiraju partnerske odnose. To su često ljudi koji traže uvek iste partnere, koji ih ne poštuju već ih povređuju. Uglavnom zbog toga što su i sami bili tako tretirani u detinjstvu ili su to posmatrali u odnosu svojih roditelja.
Kako može otac da utiče, ako primeti da majka previše vezuje dete za sebe?
Tako što će preispitati sebe i pokušati da bude dobar muž. Ako je otac porodice povezan sa majkom, ako joj pruža ljubav i pažnju, ona se oseća zadovoljno u toj ulozi supruge i nema potrebu da kroz ulogu majke guši dete i prezaštićuje ga. To je zdrava sredina u kojoj dete treba da odrasta.
Zašto neke majke tretiraju dete kao božanstvo?
Ili su same tako podignute, ili u odnosu sa suprugom postoji problem pa nisu uspele da se na pravi način ostvare u ulozi supruge, pa se onda pojačava potreba da se ostvare kroz ulogu majke. Tu je i potreba da se neke lične, neostvarene ambicije ostvare kroz dete što je poseban problem.
Koliko često odnos s roditeljima može odvesti dete na stranputicu?
Često. Roditelji su najvažnije osobe u životu. Koliko god da su roditelji bili loši, ako su u pitanju zdravi ljudi, a ne patologija, oni su to uradili u najboljoj nameri. Nekad iz prevelike ljubavi nastaju konflikti, ostaju rane koje dete mogu odvesti stranputicom.
Recite nam nešto o uticaju baka i deka na decu?
Deca od treće godine treba da idu u obdanište, da bi se smanjio preteran uticaj baka i deka. Oni nisu imali vremena možda da se posvete deci dok su radili, ali sada to nadoknađuju kroz unuke. Roditelji često ne primećuju da im deca postaju razmažena, pa uvode sistem kazni kad to već pređe neke granice. To nije dobro.
Roditelj mora da se posveti detetu. Da ga upozna, prati, razgovara. Ako dobro upoznate svoje dete i imate iskren odnos, nećete imati problem. Ne insistirajte uvek da vam se dete poveri ako ne želi, već pokušajte da ga usmerite na nekog drugog. Ako ga pritiskate, možete ga odgurnuti od sebe.
Potrudite se da ostvarite dobar odnos s partnerom. Jer, kad god mi mislimo da deca ne vide da smo nesrećni, oni vide. I pate. Bolje je ne ostati u braku koji je loš, već zarad deteta raditi na tome da i sami budete srećni i zadovoljni. Bez srećnog roditelja, nema srećnog deteta.
Izvor: Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ranko Rajović: Detetu ne treba milion aktivnosti, nego park, šuma i raspust na selu
Generacije su sve slabije, svake godine. To je primetilo i preko 800 učitelja koje smo anketirali još pre osam godina, tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa i osnivač MENSE Jugoslavije,...
Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama
Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Dakle, ako je žena nezadovoljna, platiće psiha deteta. Otac treba da se prilagodi željama žene kako ne bi dete plaćalo. Ako je brak loš, onda se treba razvesti, i onda će žena sudija i žena socijalna radnica dodeliti starateljstvo ženi majci. Kaže žena psiholog (psihološkinja). Otac se ništa ne pita i ništa i ne treba sem da dete napravi.
Studije pokazuju da je nedostatak oca u životu deteta ono što pravi razliku. Deca koja rastu bez očeva ispaštaju i imaju predispoziciju ka narkomaniji, depresiji, kriminalu. Pogledajte crnačke domove u SAD gde 70% dece raste bez očeva. Direktna korespondencija – samohrana majka – propast deteta.
Autorkini feministički stavovi posledica su zamagljenih pogleda na svet koji su isfabrikovani kako bi nas feminizam doveo do kraha porodice i posledično, depopulacije.
Nigde nije receno da muz treba da ispunjava zelje zene. Valjda je zelja da se bude dobar muz/zena nesto sto proizilazi iz ljubavi dve osobe u braku, nije ispunjavanje necijih zelja. Osim toga, autorka je i sama navela da je za dete, posebno za decake vazno da se od pete godine prekine previse blizak odnos sa majkom, koji je prirodan u ranim godinama, i da odnos oca i sina preuzme primat.