Često radimo pogrešne stvari iz najboljih namera – zato što marimo za našu decu i želimo da obraćamo pažnju na njih i ispunjavamo njihove potrebe. U tome, na žalost, preterujemo – žrtvujemo svoje živote, vreme i energiju, čak i kad to ne želimo – zato što mislimo da će to pomoći našoj deci.
Dorsa Amir je naučnica sa Univerziteta Berkli i bavi se načinima na koji se deca razvijaju i uče u različitim kulturama širom sveta.
Ovo istraživanje baca novo svetlo na to kako roditelji osujećuju dečiji razvoj u ključnom periodu priprema za osnovnu školu.
Zbog čega onda nastavljamo sa ovim užasnim trendom uskraćivanja deci igre i društvenih aktivnosti, iz kojih toliko nauče, i podvrgavamo ih besmislenom i površnom “akademskom radu” iz koga tako malo dobijaju?
Piše: Piter Grej, razvojni psiholog Gubljenje dečijih sloboda je ozbiljan društveni problem, odgovoran za dramatičan porast učestalosti depresije i samoubistava kod mladih. Ljudi svih doba vape za slobodom i pate kada im je ona oduzeta. Često zaboravljamo da se to odnosi i na decu, te da je i njima potrebna…
„Ovo je zapravo dragoceno štivo da ga držimo uz sebe i mislimo dobro o svakoj rečenici koju pročitamo, ali i odličan početak serije ovakvih knjiga,” rekao je profesor razvojne psihologije dr Jovan Mirić
Ako se prerano počne sa učenjem i strukturiranjem moglo bi da se desi da deca brzo izgube motivaciju i da ih to preoptereti.
Deca koja su počela da čitaju sa 5 godina, tokom kasnijeg školovanja lošije su stojala sa čitanjem od dece koja su ga savladala kasnije.
Da se razumemo, igranje sa detetom se računa u igranje samo ako se oboje iskreno zabavljate.
Razvojni psiholog Piter Grej, na sajtu “Psychology Today” pita se da li je škola, kako danas izgleda i funkcioniše, dobra za mentalno zdravlje dece?
