Piše: Piter Grej, razvojni psiholog Gubljenje dečijih sloboda je ozbiljan društveni problem, odgovoran za dramatičan porast učestalosti depresije i samoubistava kod mladih. Ljudi svih doba vape za slobodom i pate kada im je ona oduzeta. Često zaboravljamo da se to odnosi i na decu, te da je i njima potrebna…
Foto: Pixabay
Piše: Piter Grej, razvojni psiholog
Gubljenje dečijih sloboda je ozbiljan društveni problem, odgovoran za dramatičan porast učestalosti depresije i samoubistava kod mladih. Ljudi svih doba vape za slobodom i pate kada im je ona oduzeta. Često zaboravljamo da se to odnosi i na decu, te da je i njima potrebna sloboda da bi bila srećna i rasla u zdrave ljude.
Ako kao roditelj prihvatite stav da je deci potrebna sloboda da bi bila srećna, evo nekoliko saveta kako možete, uprkos pritisku društva da činite suprotno, svojoj deci da pružite više slobode.
Preispitajte svoje vrednosti: Šta je dobar život?
Cenite li slobodu, ličnu odgovornost, samoinicijativu, preduzimljivost, iskrenost, integritet i brigu za dobrobit drugih? Ako su ovo osobine koje želite da vidite kod svoje dece, znajte da ih ona neće steći u školi. Ovo su odlike koje se stiču ili gube kroz svakodnevna životna iskustva. Deci možete pomoći da ih usvoje tako što ćete se i sami ponašati u skladu sa ovim vrednostima, i primenjivati ih na svoj odnos sa decom. Ukažite im poverenje. Nadziranje, mešanje i zvocanje u deci razvijaju lukavost. Neprestano usmeravanje u deci guši osećaj odgovornosti i inicijativu. Stalno ocenjivanje i takmičenje sa drugom decom u obrazovnom sistemu i drugim strukturiranim aktivnostima razvijaju defanzivni životni stav i uskraćuju prilike za ispoljavanje iskrenosti i saosećajnosti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.