Odgovornost nije urođena, već se uči kroz male svakodnevne zadatke. Ako želimo da deca odrastu u samostalne i pouzdane ljude, važno je da ih od najranijeg uzrasta učimo da njihove odluke i postupci imaju značaj.
Koliko god da odrastemo, neke rečenice iz detinjstva ostanu zauvek u nama. Nisu to samo reči – to su mirisi kuće, zvuci kuhinje, tatin glas iz dvorišta, mamin šapat pred spavanje. To su male poruke koje su nas oblikovale, bodrile, ponekad i nervirale, ali danas, kad ih se setimo, bude osmeh i suzu u isto vreme.
Ne postoji roditelj koji će da uradi baš sve apsolutno ispravno kad je vaspitanje u pitanju, ali postoje greške koje mogu da budu jako opasne u razvoju dece
Članovi porodice jesu prvi učitelji dece, a količina izgovorenih reči je različita za različite porodice. Tako neka deca čuju dvostruko više reči od odraslih oko sebe, u odnosu na svoje vršnjake.
Plač je normalan način izražavanja emocija, ali ga naš mozak registruje kao signal uznemirenosti koji traži pažnju i pokreće potrebu da odmah reagujemo. Iskustva iz vlastitog detinjstva taj alarm mogu dodatno pojačati.
Piše: Samra Dedić
Ovaj članak predstavlja na jednom mestu strategije koje, na osnovu rezultata naučnih studija, obično predlažem, i nadam se da će biti od pomoći i deci i roditeljima.
Pokušaj doživljavanja superužitka nužno vodi u neku vrstu zavisnosti bilo da se to čini uzimanjem droga, kroz virtuelnu stvarnost, video-igricama ili ekstremnim sportovima, pa zato budite oprezni s ovom željom
Najskuplji ranac nije nužno i najbolji. Pravi izbor je onaj koji odgovara građi vašeg deteta, udoban je, dovoljno lagan i funkcionalan za njegove svakodnevne školske obaveze.
