Šta, onda, ako dete ne može dalje od trojke iz nekog razloga? Šta ako ne može da “ispuni sav svoj potencijal”, i roditelj strahuje da će, eto, “čistiti ulice”? Da li je rešenje u strogoći ili u pronalaženju odgovora na pitanje zbog čega je to tako?
Možemo li verovati u sebe, ako ne radimo na razvoju veština, sposobnosti, celokupne ličnosti? Nedvosmisleni odgovor je NE!
Neke od postupaka, ali i konkretnih tehnika koje dete može primeniti kada dođe do pada samopouzdanja, prvo uz pomoć roditelja, a kasnije kada ih usvoji i samo, opisaćemo u daljem tekstu.
U nastavku teksta pogledajte par korisnih saveta. Dobra vest je da je samopouzdanje nešto na čemu se može raditi i ono se možete izgraditi i poboljšati!
Samopuzdanje je ono što deci daje hrabrost da istražuju svet, prihvate nove nepoznate izazove i da pritom veruju sami u sebe i svoje snage.
‘Neprijatelj samopouzdanja je obeshrabrivanje i strah’, kaže poznati psiholog i savetuje kako da vaspitate samopouzdano dete:
Izgleda da zdravo samopouzdanje ima malo veze sa objektivnim pokazateljima. Ono je izgleda povezano sa unutrašnjom, subjektivnom logikom
Samopouzdanje je nešto što se uči; dakle, otkuda god da potiče vaša nesigurnost, ne mora vladati i vašim životom.
