Možemo li verovati u sebe, ako ne radimo na razvoju veština, sposobnosti, celokupne ličnosti? Nedvosmisleni odgovor je NE!
Samopouzdanje je vera u sopstveni potencijal. Ono se stiče. Možemo li verovati u sebe, ako ne radimo na razvoju veština, sposobnosti, celokupne ličnosti? Nedvosmisleni odgovor je NE! Realne osnove su ključ broj jedan, za sticanje bolje slike o sebi. Šta konkretno možemo i na koji način da praktično pomognemo deci?
* Prvo i osnovno – radom na sebi, sve dok nam sopstvena koža ne postane udobna. Mi smo model i uzor.
* Dete, da bi sačuvalo samopouzdanje izvan porodice, bi trebalo da bude naviknuto na KONSTRUKTIVNE KRITIKE.
Važno, možda i najvažnije za samopozdanje, je JASNO odvajati kritike od emocija. Dakle, poruka bi trebalo da ide u smeru: “Ovo nisi dobro uradio, jer nisi uložio dovoljno truda. Ja te i dalje isto volim, jedina razlika je što ćeš se ubuduće truditi više”. Naravno, ovo je predlog roditeljskog stava, a spontanost u odnosu sa decom bi trebalo sačuvati, pa stav iznostiti svojim rečima i na autentičan način.
* Zatim, REALNE POHVALE. Isključivo realne. Pomozite im da steknu veštine interesantne za njihov uzrast:
– devojčice bi trebalo da savladaju zvezdu, most i špagu. Što pre – to bolje. U našem svetu, marginalno, a u svetu devojčica – centralno mesto. Podstaknite ih da vežbaju. Slova su mnogo manje bitna, za početak.
– dečaci bi trebalo da nauče da vode loptu rukom i nogom i pravilno da trče. Kod nekih dečaka je to kao put na mesec, ali vredno je truda. Odrastao čovek apsolutno razume svoje pravo da ne voli fudbal/košarku, ali deca ne. Većina tata, ujaka i teča, bez ikakve školice, mogu da prenesu deci osnove ovih sportova.
– obavezno pomozite deci da nauče lepo da crtaju. To je važna veština na “statusnoj” liniji dece. Pokažite im kako da nacrtaju prste, trepavice, pertle, nakit, zavese… Vašu pomoć deca sa osmehom dočekuju i nose svoja dela u svoje dečije krugove. I osvajaju komplimente, zasluženo…
– za prosečno ponašanje nemojte se oduševljavati, jer će deca očekivati istu reakciju i od vršnjaka, a dobiće :”Pa to svi znamo”. To neće biti prijatno.
– vezivanje pertli je jako važna veština “u društvu”. Što pre – to bolje.
– Zakopčavanje jakne, okretanje majice… Samopouzdanju značajno doprinosi samostalno obavljanje svih sličnih radnji. Deca to, kod kuće, ne moraju uvek raditi sama, mada bi to svakako bilo najbolje (samo je dan često kratak). Ali važno je da savladaju te veštine i budu spremni, kada se sa vršnjacima nađu “na megdanu” , a to je redovna pojava među decom. Primer: obuku jakne, stav za dvoboj, gledaju se u oči i kreće spontano takmičenje u brzom zakopčavanju.
– Lepo vaspitanje nađe svoj put, pa od njega nikada ne odustajte. Posebno kulturan i zdrav odnos sa autoritetima.
* Naučite dete da pobeđuje bez nadmenosti i gubi bez poniznosti. Nemojte detetu svaki put popuštati u igrama ili ga previše tešiti i sažaljevati kada ga pobede drugari. “Izgubio si, pa šta, to je normalno i dešava se svima na svetu” i pređite na sledeću temu. Kada je dete smireno, popričajte o stalnim obrtima na pobedničkom postolju.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.