Uskoro će zazveckati tanjiri. Počeće gužva. Brišem rukavom suzu zbog onih koji neće doći, ostaje trag, pa ga zavrćem da se ne vidi, ali košulju neću menjati.
U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. I danas mnogi mališani čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, očekujući dar od sveca.
Srbija je, ako ste domaćica, odlično podneblje za porast stepena očajanja, i to ne domaćica u pravom smislu te reči – to jest samo to, jer ovde šta god da ste po profesiji, uz to ste svakako i domaćica.
„Najpozitivnije promene vidimo upravo kod devojčica koje počinju da veruju da imaju pravo da sanjaju i planiraju svoju budućnost”, zaključuje Milica Mitrović iz organizacije SOS Dečija sela Srbija.
Da se igra, ide u školu i otkriva šta je zanima. Da postavlja pitanja, izrazi neslaganje i zamišlja budućnost koja nije unapred određena tuđim očekivanjima. To su prava koja bi trebalo da budu deo odrastanja svake devojčice.
Iako ih svakodnevno koristimo, retko se zapitamo – zašto sekire upadaju baš u med i zbog čega nas toliko nervira kada neko gleda u nas kao da 'igra bela mečka'.
