Danas mnoga deca veruju da imaju istu moć u svojim porodicama kao i odrasli. Često misle da treba da imaju jednak glas u donošenju porodičnih odluka i da dobiju ono što žele na svoj način. Ovo može dovesti do ponašanja koja bi u vreme naših roditelja bila nezamisliva.
Tinejdžer koji se ceo dan kontroliše u školi, u društvu i na mrežama, kod kuće često „pukne“. Ne zato što ne poštuje roditelje, već zato što više nema snage da glumi da je dobro.
Deca sa ocem koji je ulagao u njih i provodio vreme s njima imaju više šansi da steknu emocionalnu sigurnost. To im daje samopouzdanje da istražuju i izlaze iz sigurnosti poznatog okruženja.
