Naravno da osećanja ne treba potiskivati, ali toliko insistiranje na njima zapravo će kod deteta stvoriti utisak da je to nešto strašno važno, nešto o čemu treba stalno misliti. Dok, zapravo, čovek 99% vremena ne oseća nikakve posebne emocije.
Postoji jaka veza između našeg kontakta sa tugom i naše sposobnosti da budemo radosni.
Samo iskreni odgovori na pitanja dece i mladih, kao i autentično ponašanje u situaciji tugovanja, mogu biti od koristi i pomoći detetu
Jasno nam je koliko je društvo istrajno u tome da pokaže da dečaci ne smeju da iskažu svoja osećanja. Jedna mama nam govori zbog čega to nije dobro.
Iako je tuga normalna i prirodna, i očito najsnažnija od svih emocija, ujedno je i doživljaj koji često najviše zanemaruju i pogrešno shvataju i ožalošćeni i oni oko njih.
Potisnuta i neprepoznata tuga pretvara se u simptome anksioznosti, depresije, napetosti, strahova, a zatim rizična ponašanja i bolesti zavisnosti.
