„To je jedna od stvari koja se najčešće meša i predstavlja nešto što najčešće brine roditelje. Tuga je jedno prirodno osećanje i nešto što može da se prepozna kod svakog deteta koje je preživelo neki gubitak. Deca, isto kao i odrasli, osećaju različiti spektar emocija.
Međutim, ono što brine stručnjake i što treba da zabrine roditelje je kada se ta tuga produbljuje, odnosno kada tuga dugo traje, neproprocionalno dugo u odnosu na situaciju koja je do tuge dovela. Recimo, ukoliko dete šest meseci pati zbog jedne loše ocene, ili pati više od godinu dana zbog gubitka kućnog ljubimca, i ukoliko dovede do ekstremnih promena u ponašanju, u tom smislu onda već možemo govoriti o nekoj klinički značajno tugi, odnosno o nečemu što bi moglo da se stavi u kategoriju depresivnosti“ – ističe dr Grujučić i dodaje koji su to znakovi koji nam pokazuju da je dete depresivno:
„Postoji više znakova na osnovu kojih možemo zaključiti da je dete u depresiji, ali ono što mislim da je bitno da svi razumeju jeste da se depresija kod dece značajno razlikuje nego kod odraslih. Mi smo svi senzibilisani na određene simptome depresije kao što je velika tuga, povlačenje, bezvoljnost, nezainteresovanost, a kod dece je situacija drugačija.
Naravno, sve to zavisi i od uzrasta, međutim ono što su najbitniji znaci da je dete depresivno, to je da dolazi do ekstremnih promena u ponašanju, odnosno do situacije u kojoj roditelji kažu da njihovo dete više nije isto. Počinje da se povlači u sebe, postaje agresivno i dobija sve one karakteristike koje mi možemo narodski da obeležimo kao nemirno dete.
Najčešće nam takva deca prolaze ispod radara, jer se njihova unutrašnja tuga ispoljava na ponašanje, s obzirom na to da deca vrlo često nisu u mogućnosti da nam saopšte koliko su tužni, i to su najčešće nepoželjna ponašanja, zbog kojih se ta deca obeležavaju kao neposlušna, hiperaktivna, a ono što nam najčešće ne pada na pamet je depresija koja se ustvari krije ispod svih tih slojeva.“
Izvor: Facebook/Čuvam te
