Većina nas se veoma jasno seća svoje učiteljice, ma koliko davno te prve godine u školi bile. Koje joj je boje bila kosa, da li je nosila naočare, kakav je nakit volela, kako nas je gledala i kako nam se obraćala, a najvažnije od svega - kako je činila da se osećamo sa njom, uz nju, u toj učionici i u tim godinama...
Izazovi nastavničkog posla su veliki. Oni koji nisu radili taj posao to ne mogu da znaju i ne treba im ni zamerati. Ali pored odgovornosti koju svaki nastavnik nosi za obrazovanje svojih đaka, tu je i iz godine u godinu obimniji birokratski posao koji polako od edukatora pravi administrativne radnike.
Naši učenici mnogo brže sazrevaju i odrastaju, vrlo otvoreno pričaju o svojim bolestima i granicama između života i smrti. Oni imaju samo jednu želju, a to je da se vrate svojim drugarima.
Vremenom, kako deca u ovakvim porodicama bivaju starija, taj odnos sa roditeljem doživljavaju kao obavezu i breme sa kojim ne znaju kako izaći na kraj.
Projekat „Povratak prirodi – Beremo, merimo, stvaramo u prirodi i učimo i odmaramo“ učiteljice Mirjana Mihok i Snežana Cvetinović uspešno realizuju već tri godine, kontinuirano unapređujući koncept „učionice bez zidova“ i integrisanog učenja u prirodi
