Većina nas se veoma jasno seća svoje učiteljice, ma koliko davno te prve godine u školi bile. Koje joj je boje bila kosa, da li je nosila naočare, kakav je nakit volela, kako nas je gledala i kako nam se obraćala, a najvažnije od svega - kako je činila da se osećamo sa njom, uz nju, u toj učionici i u tim godinama...
Izazovi nastavničkog posla su veliki. Oni koji nisu radili taj posao to ne mogu da znaju i ne treba im ni zamerati. Ali pored odgovornosti koju svaki nastavnik nosi za obrazovanje svojih đaka, tu je i iz godine u godinu obimniji birokratski posao koji polako od edukatora pravi administrativne radnike.
Naši učenici mnogo brže sazrevaju i odrastaju, vrlo otvoreno pričaju o svojim bolestima i granicama između života i smrti. Oni imaju samo jednu želju, a to je da se vrate svojim drugarima.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
„Dečiji naučni karavan” donosi novu dinamiku: ova jedinstvena avantura pakuje kofere i stiže direktno na Lidl parkinge u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Požegi, kao i na posebno odabrane lokacije u Kragujevcu, Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Kraljevu i Novom Pazaru.
