Osamdesetih godina, američki antropolog Kristen Houks i njeno dvoje kolega su na severu Tanzanije, našli čuvenu “hipotezu o bakama”, koja kaže da starije žene ne pomažu samo unucima, već im i produžavaju život i podaruju bolje zdravlje. Tek sada, u doba kada penzioneri postaju najbrojnija “kasta”, ova teorija dobija na značaju
Svako dete bi trebalo da ima jednu ovakvu babu, koja ume da zabavi i nauči, i koju ipak ne može da zameni nijedan vrtić.
Babe i dede koje žive u gradovima često preuzimaju brigu o unucima a skloni su da debeljuškastu decu smatraju simbolom zdravlja pa preterano hrane svoje unuke.
Rizik od ovog oboljenja genetski može da se prenese preko jajne ćelije čak i na drugu generaciju
Više od polovine ispitanih klinaca kažu da više vole da provode vreme sa bakom, nego sa mamom, a evo i zašto.
Zadatak babe i dede je mnogo manje stresan i sa mnogo manje zahteva, što deca itekako primete.
Žena nadživi svoje “reproduktivno umeće” za oko 20 godina, što ne radi skoro nijedan drugi sisar u prirodi
Određena ponašanja nikako ne daju dobar primer niti doprinose harmoničnim odnosima u familiji.
Loš odnos između svekrve i snaje može da inficira celu porodicu. Najviše treba da mislite na vašu decu i učite od vaše svekrve kakva svekrva tj. tašta da budete ili ne budete
Baka efekat je pojava koja objašnjava dugovečnost ljudi u određenim delovima sveta.
