Imati unuke pravi je dezert života, pročitala sam jednom. Gledajući svoje roditelje kako u mojoj deci uživaju, potpuno shvatam ovu izreku. I to, baš uživaju. Upijaju svaki trenutak, kao da se boje da ne propuste nešto jako važno. I razumem zašto je to tako. Negde su ostali željni nas, svoje…
Nedavna američka istraživanja pokazala su da li bake i deke imaju uticaja na gojaznost svojih unuka.
Ljubav, briga i podrška baka i deka imaju blagotvoran uticaj na unuke. O tome svedoče brojna naučna istraživanja.
Tada je to bila samo igra, a sada shvatam da me je od malih nogu učila samostalnosti, što je „zapovest broj jedan“ velikog pedagoga Marije Montesori.
Preko polovine njih smatra da su im unuci daleko manje sposobni, samostalni, otporni, disciplinovani i karakterni nego prethodne generacije.
Epidemiolog dr Radmilo Petrović savetuje penzionere koji svakodnevno brinu o unucima: Stari moraju da se paze jer ulaskom unučića u kolektiv počinje i razmena virusa i bakterija
Osamdesetih godina, američki antropolog Kristen Houks i njeno dvoje kolega su na severu Tanzanije, našli čuvenu “hipotezu o bakama”, koja kaže da starije žene ne pomažu samo unucima, već im i produžavaju život i podaruju bolje zdravlje. Tek sada, u doba kada penzioneri postaju najbrojnija “kasta”, ova teorija dobija na značaju
Svako dete bi trebalo da ima jednu ovakvu babu, koja ume da zabavi i nauči, i koju ipak ne može da zameni nijedan vrtić.
Babe i dede koje žive u gradovima često preuzimaju brigu o unucima a skloni su da debeljuškastu decu smatraju simbolom zdravlja pa preterano hrane svoje unuke.
Rizik od ovog oboljenja genetski može da se prenese preko jajne ćelije čak i na drugu generaciju
