Moja pokojna baba je jedna od najboljih osoba koju sam u životu imao priliku da znam. I hvala Bogu na tome.
O moralu, ljudskosti i životu sam naučio više od nje nego iz bilo koje škole i knjige koju sam završio ili pročitao.
Kao mali klinac bio sam izrazito debeo. I roditelji su pokušavali da mi korekcijom ishrane pomognu da riješim taj problem. Odlazak kod bake je značio da mogu jesti koliko god želim i čega želim.
Možda je zato i volim. 😁
Šalu na stranu, sad shvatam zašto je to bilo potkopavanje roditeljskih namjera da mi pomognu.
U radu sa roditeljima, vrlo često čujem da sve one smjernice koje sam im dao, vezano za ekrane, pretjeranu protekciju, disciplinu, granice i stimulativni rad uopšte, padaju u vodu kada bake i djedovi provode vrijeme sa djecom.
Em što padaju u vodu, em što kod njih sve može, em što opet dovodi do razarajućih posljedica i za razvoj djeca i za odnos sa roditeljima.
- „Tad su bila drugačija vremena“- kažu. Sad su opet drugačija sigurno. Ali..
- „Čim kreneš po doktorima- čitaj defektolog/psiholog/ logoped/ upropastio si dijete“.
- „Sad će tebi baka, da…da. Neće meni tamo neko govoriti kako treba, pa i ja sam imala djecu.“
- „Nemoj ga da puže po podu, prljav je pod.“
- „Nema veze što je mama rekla da ne može, evo tebi telefon.“
- „Neka ga neka jede čips, djeca to vole.“
- „Kupiće tebi djed igračku, one su već dosadile.“
ŠTO MAJSTORI ZA DAN SAGRADE, TO SVE VILA ZA NOĆ OBALJUJE.
Takav mi je osjećaj kad roditelji pričaju.
I moj stav po pitanju toga je jednostavan.
Edukivati bake i djedove, skoro pa neizvodivo.
Puno je lakše (koliko god to bilo teško) postaviti granicu u tom odnosu.
Neophodno je znati ko je roditelj i šta je njegova uloga.
Ko PRIMARNO postavlja granice, disciplinuje, vaspitava dijete i čije se smjernice trebaju pratiti.
Pokušajte odgovoriti na ovo pitanje: „Da li mi je važnije mentalno zdravlje mog djeteta ili stav mojih roditelja o meni“. Nekako se odgovor nameće logički.
„Znam da želite sve najbolje za moje dijete i vaše unuče ali o tome i tome.. ja odlučujem“.
Ovo ne isključuje da bake i djedovi uvijek imaju takav uticaj. Ali iz mog iskustva su jedan jako važna karika u izgradnji statusa razvojnog odstupanja.
Izvor: Bojan Radović, Defektolog Bojan
 postaviti granicu u tom odnosu.){kind=link}