Gledajući novu Netflix seriju „Adolescence“, teško je ostati ravnodušan. Nije to još jedna drama o mladima. To je ogledalo. Neka deca će u njemu prepoznati sebe, a mi odrasli – svoje propuste.
Ljudi koji za novac našim porodicama nasmejano preporučuju tihu i strašnu propast u najgorem obliku i LJUDI koji su spremni da rizikuju sve zbog svojih principa nisu i ne mogu biti slični.
Deca će želeti da liče na svoje najbliže, ako oni pokažu da su dobri kako za sebe, tako i za druge ljude, da nisu nikakve žrtve koje se žrtvuju za njih, posao ili nešto treće, ako im pružaju ljubav i disciplinuju ih autoritetom
Roditelji su svakako jednim delom krivi za to, budući da od malih nogu daju deci mobilne uređaje kako bi ih „smirili“. Međutim, i sami roditelji tinejdžera se veoma retko zapitaju: „Šta to moje dete gleda i šta sluša?“
Ljudska potreba da se bude prihvaćen, da se pripada, da se ne bude drukčiji, različit i stran u datom društvenom okruženju uzrok je poistovećivanja ili imitacije
U gradovima severne Finske poput Oulua, roditelji i dalje praktikuju nešto što mnogi smatraju neverovatnim – ostavljaju svoje bebe da spavaju napolju u kolicima čak i zimi, na temperaturama ispod nule.
Erih From je u delu “Anatomija ljudske destruktivnosti” istraživao korene agresije, mržnje i nasilja. Šta nam njegovi zaključci mogu reći o odrastanju, empatiji i vaspitanju dece danas?
Kompanija „Matel“ predstavila je prvu barbi lutku sa autizmom, u okviru linije "Barbie Fashionistas", kako bi veći broj dece u igračkama mogao da vidi odraz sopstvenih iskustava i sveta koji ih okružuje.
