Da biste otkrili kakav ste roditelj, postoji jedno, jednostavno pitanje koje treba da postavite sebi: „Šta moje dete misli o sebi, kao rezultat toga što sam mu JA roditelj?”
Ne želim da urlam, ne želim da histerišem, ne daj Bože da ih bijem… Ali svako ko priča i piše kako treba pričati i objasniti mu – taj ne zna šta znači imati više male dece, ili je apsolutno izuzetak i divim mu se!
Gotovo svi prošli su kroz ovo. Svi se preispituju da li su dobro postupili u nekoj situaciji i da li je moglo bolje i drugačije. Dobra vest je da postoje tehnike koje vam mogu pomoći da loše ponašanje sagledate u drugačijem svetlu.
Svaki put kada viknemo na dete, čak i ako je krivo, sama činjenica da vičemo u velikoj meri snižava vaspitni efekat.
Dva korisna saveta za trenutke kad deca testiraju vaše strpljenje.
Nametnut je standard dijaloga prema kojem u konfliktima nije poželjno „podizati glas”, ali da li zaista možemo od ljudi koji su u sukobu da zahtevamo da ignorišu ili maksimalno kontrolišu svoje emocije
Kad je troje dece jedno drugom do uveta, oni se sami vaspitavaju, tu nema vremena za histeriju.
Svaka najavljena kazna mora da se sprovede, ako su se oglušili o pravila, jer će vas samo tako ozbiljno shvatati.
Paradoksalno, ali upravo taktike kojima najčešće pribegavaju kako bi brzo rešili probleme dodatno im oduzimaju dragoceno vreme.
Slušaj, mama! Da, ti mama! Ti što si se usudila da u javnosti podvikneš na svoje dete! Imam nešto da te pitam: Kako te nije sramota?
