Ne želim da urlam, ne želim da histerišem, ne daj Bože da ih bijem… Ali svako ko priča i piše kako treba pričati i objasniti mu – taj ne zna šta znači imati više male dece, ili je apsolutno izuzetak i divim mu se!
Foto: Instagram
Branka Ristanović, mama tri mala dečaka koja sa porodicom živi u Tokiju, na svom instagram profilu @momof3japan objavila je svoju iskrenu priču o problemima sa svakodnevnim izlaženjem na kraj sa troje dece bez vikanja i histerisanja. Mnogi roditelji su je u komentarima podržali priznajući da se susreću sa istim problemom, i da im takođe ne uspeva pristup “budi smiren, strpljiv i sve rešavaj razgovorom”. Prenosimo je u celosti njen status kao i neke od komentara:
“Blaga, topla i puna ljubavi? Kako da ne!
Sve vise sam sigurna da moja deca mene takvu najmanje viđaju!
Dobila sam mnooogoo poruka podrške za istinu, na odgovor na storiju da histerišem i vičem na decu! Ne možete ni da zamislite koliko!
I onda procitam To je NEMOĆ!
I shvatim da jeste, i to mi pomogne samo u toliko da se osećam još gore!
Nađi nacin da pristupiš!
Hoću, jednom, uspem i dvojici, ali trojici, tako malim, da pristupim?!?
Svim teoretičarima kazem Ne Može!
Predivno je to što se plasira, savršeno, meni služi samo da me grize savest koja me i inače grize i da se osetim još gore i nesposobnije!
Jedno dece VRIIIŠTI jer želi tablet, drugo skače po lobanji trećem, a onda treće dok ja pokušavam da ih razdvojim ujede prvog iz besa do krvi.
Teoretičari šta kazu: da razgovaram?!
Sa decom u transu?!
Da ih pustim!?
Da se poubijaju!? Moja dva manja sina su izgrebana tako da ih mažes Šaljić melemom, i imaju ujede i podlive po telu da plačem kada ih kupam!
Pa reći će stručnjaci da je to zato što ja urlam ili ih tresnem po dupetu dok ih razdvajam?!? Jel da?! Treba da pričam i razgovaram, kao da nisam milijardu puta to uradila! Detetu koje ima 2 godine da objasnim kako kada ga brat napadne i udari i ujede on treba da kaže “Nema veze bato, ja te volim i ti mene voliš i sve će to kada porastemo da prođe?!”
Tvrdim da SVE TEORIJE PADAJU U VODU kada imate troje male dece!
Plus bez ikakvog problema mogu da dodam da je problem i u meni i da sam ja vrlo istrošenih živaca i karakter mi je impulsivan i ne doprinosim mnogo, neki drugi karakter majke bi im mnogo više pomogao da ih umiri, ali ja ne uspevam!
Ne želim da urlam, ne želim da histerišem, ne daj Bože da ih bijem….
Ali svako ko priča i piše kako treba pričati i objasniti mu –
Taj ne zna šta znači imati više male dece, ili je apsolutno izuzetak i divim mu se!
Da se razumemo Sve to što se teoretiše i ja MISLIM, sve to i je ŽELIM da pružim svojoj deci – ali JA NE USPEVAM!”
Komentari pratilaca:
“Sve sto si napisala je živa istina. Najgore je sto svuda čitamo ne treba ovo, ne treba ono, i onda sebi nabijamo još veću nervozu da ne radimo kako treba. Ja izjutra mogu sve, sve stižem i imam živaca ali kako se primiče noć tako mi dodje da lupam glavom o zid i jedva čekam da ih svo četvoro smjestim u krevet i da psihički odmorim.”
“Upravo tako! Pored svega kako se osecamo od nemoci, ubace nam i osecaj da smo ‘nesposobne’ kao majke. Onda se osecamo lose, sto uopste dobrom ne doprinosi. Onda nam jos gore. Umesto da uvece legnem nasmejana, legnem i preispitujem se, gde ja to gresim.”
“Tako je i nikako drugačije. Previše je postala moderna metoda razgovora sa detetom od 2 ili 3 god, a efekta apsolutno nema. Posebno gde su 2 ili više deteta. Jer da je tako dete bi odmah bilo odraslo i sve bi shvatalo, i roditelj mu ne bi ni trebao u te svrhe 😂 Gluposti žive. Slažem se od do sa svim što si napisala. 😘😘😘”
“Napokon neko realan i iskren na ovom instagramu. Dosta vise sa savrsenom decom, cistim kuhinjama i u ustirkanom garderobom. Vise mi je muka od silnih roditelj kouceva gde se covek oseca jos gore. Svi se deremo, i svima nam nekada pukne film, i sve nas po nekad grize savest zbog toga. Zasto se pretvarati da nije tako? Svaki put kad vidim vas profil, pomislim kako bih izasla na kraj sa 3 decaka! Kad jedva hendlujem sa jednim. (sam u inostranstvu). Ne treba decu klasifikovati i odvajati po polovima, ali da se ne lazemo devojcice su (ne sve, ali vecinski) realno pametnije, mirnije i ne zanima ih 24h kako i gde ce da naprave kakvo sran*e. Sve u svemu divim vam se i kapa do poda.”
“Bravo Branka!I ja sve potpisujem!Isto sam majka troje male dece,tri decaka.I savrseno te razumem…Pruzam podrsku 💪 I hvala sto kazes onako kako jeste,da i mene ne grize toliko savest.”
View this post on Instagram
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Šta roditelji levoruke dece treba da znaju
Živimo u svetu dešnjaka. Gde god se nalazimo, na ulici, u parku, na poslu ili u fitness centru, okružuju nas dešnjaci. Retko vidimo osobu koja piše levom rukom ili njome...
Sedam ključnih stvari za podizanje vaspitanog deteta
Često se govori da su deca ove generacije previše tvrdoglava i da je teško nositi se sa...
Intervju, Brankica Damjanović: Ono što smo mi, to je deci najbolja škola
Brankice, hvala Vam što pristali da date intervju za naš sajt. Vama hvala na ovom pozivu. Čini mi se da danas ništa nije preče...
Mama Branka iskreno: Ne želim da urlam i histerišem na decu, ali ja drugačije ne uspevam!
Branka Ristanović, mama tri mala dečaka koja sa porodicom živi u Tokiju, na svom instagram profilu @momof3japan objavila je svoju iskrenu priču o problemima sa svakodnevnim izlaženjem na kraj sa...
Tvrdim da deca nemaju u toku dana skoro pa ni jednu jedinu obavezu! E to od njih stvara “histeričare”. Imaju obavezu da jedu, piju,spavaju i dišu…e pa dragi roditelji razmislite da li deca pored svojih prava treba da imaju i svoje obaveze!