Ne želim da urlam, ne želim da histerišem, ne daj Bože da ih bijem… Ali svako ko priča i piše kako treba pričati i objasniti mu – taj ne zna šta znači imati više male dece, ili je apsolutno izuzetak i divim mu se!
Foto: Instagram
Branka Ristanović, mama tri mala dečaka koja sa porodicom živi u Tokiju, na svom instagram profilu @momof3japan objavila je svoju iskrenu priču o problemima sa svakodnevnim izlaženjem na kraj sa troje dece bez vikanja i histerisanja. Mnogi roditelji su je u komentarima podržali priznajući da se susreću sa istim problemom, i da im takođe ne uspeva pristup “budi smiren, strpljiv i sve rešavaj razgovorom”. Prenosimo je u celosti njen status kao i neke od komentara:
“Blaga, topla i puna ljubavi? Kako da ne!
Sve vise sam sigurna da moja deca mene takvu najmanje viđaju!
Dobila sam mnooogoo poruka podrške za istinu, na odgovor na storiju da histerišem i vičem na decu! Ne možete ni da zamislite koliko!
I onda procitam To je NEMOĆ!
I shvatim da jeste, i to mi pomogne samo u toliko da se osećam još gore!
Nađi nacin da pristupiš!
Hoću, jednom, uspem i dvojici, ali trojici, tako malim, da pristupim?!?
Svim teoretičarima kazem Ne Može!
Predivno je to što se plasira, savršeno, meni služi samo da me grize savest koja me i inače grize i da se osetim još gore i nesposobnije!
Jedno dece VRIIIŠTI jer želi tablet, drugo skače po lobanji trećem, a onda treće dok ja pokušavam da ih razdvojim ujede prvog iz besa do krvi.
Teoretičari šta kazu: da razgovaram?!
Sa decom u transu?!
Da ih pustim!?
Da se poubijaju!? Moja dva manja sina su izgrebana tako da ih mažes Šaljić melemom, i imaju ujede i podlive po telu da plačem kada ih kupam!
Pa reći će stručnjaci da je to zato što ja urlam ili ih tresnem po dupetu dok ih razdvajam?!? Jel da?! Treba da pričam i razgovaram, kao da nisam milijardu puta to uradila! Detetu koje ima 2 godine da objasnim kako kada ga brat napadne i udari i ujede on treba da kaže “Nema veze bato, ja te volim i ti mene voliš i sve će to kada porastemo da prođe?!”
Tvrdim da SVE TEORIJE PADAJU U VODU kada imate troje male dece!
Plus bez ikakvog problema mogu da dodam da je problem i u meni i da sam ja vrlo istrošenih živaca i karakter mi je impulsivan i ne doprinosim mnogo, neki drugi karakter majke bi im mnogo više pomogao da ih umiri, ali ja ne uspevam!
Ne želim da urlam, ne želim da histerišem, ne daj Bože da ih bijem….
Ali svako ko priča i piše kako treba pričati i objasniti mu –
Taj ne zna šta znači imati više male dece, ili je apsolutno izuzetak i divim mu se!
Da se razumemo Sve to što se teoretiše i ja MISLIM, sve to i je ŽELIM da pružim svojoj deci – ali JA NE USPEVAM!”
Komentari pratilaca:
“Sve sto si napisala je živa istina. Najgore je sto svuda čitamo ne treba ovo, ne treba ono, i onda sebi nabijamo još veću nervozu da ne radimo kako treba. Ja izjutra mogu sve, sve stižem i imam živaca ali kako se primiče noć tako mi dodje da lupam glavom o zid i jedva čekam da ih svo četvoro smjestim u krevet i da psihički odmorim.”
“Upravo tako! Pored svega kako se osecamo od nemoci, ubace nam i osecaj da smo ‘nesposobne’ kao majke. Onda se osecamo lose, sto uopste dobrom ne doprinosi. Onda nam jos gore. Umesto da uvece legnem nasmejana, legnem i preispitujem se, gde ja to gresim.”
“Tako je i nikako drugačije. Previše je postala moderna metoda razgovora sa detetom od 2 ili 3 god, a efekta apsolutno nema. Posebno gde su 2 ili više deteta. Jer da je tako dete bi odmah bilo odraslo i sve bi shvatalo, i roditelj mu ne bi ni trebao u te svrhe 😂 Gluposti žive. Slažem se od do sa svim što si napisala. 😘😘😘”
“Napokon neko realan i iskren na ovom instagramu. Dosta vise sa savrsenom decom, cistim kuhinjama i u ustirkanom garderobom. Vise mi je muka od silnih roditelj kouceva gde se covek oseca jos gore. Svi se deremo, i svima nam nekada pukne film, i sve nas po nekad grize savest zbog toga. Zasto se pretvarati da nije tako? Svaki put kad vidim vas profil, pomislim kako bih izasla na kraj sa 3 decaka! Kad jedva hendlujem sa jednim. (sam u inostranstvu). Ne treba decu klasifikovati i odvajati po polovima, ali da se ne lazemo devojcice su (ne sve, ali vecinski) realno pametnije, mirnije i ne zanima ih 24h kako i gde ce da naprave kakvo sran*e. Sve u svemu divim vam se i kapa do poda.”
“Bravo Branka!I ja sve potpisujem!Isto sam majka troje male dece,tri decaka.I savrseno te razumem…Pruzam podrsku 💪 I hvala sto kazes onako kako jeste,da i mene ne grize toliko savest.”
View this post on Instagram
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Tvrdim da deca nemaju u toku dana skoro pa ni jednu jedinu obavezu! E to od njih stvara “histeričare”. Imaju obavezu da jedu, piju,spavaju i dišu…e pa dragi roditelji razmislite da li deca pored svojih prava treba da imaju i svoje obaveze!