"Kod nas je nekako običaj da se jedno rodi, za drugo se aplaudira, za treće se podižu obrve, a za četvrto već nema uzdržavanja nego se odmah pita: Šta će ti tolika deca?. Kako da ljudima objasnim lepotu velike porodice, radost i toplinu koju ti pružaju ta deca, a svako od njih je ličnost za sebe",
Nekoliko puta u životu sam se našla u situaciji da mi roditelji koji imaju jedno ili dvoje dece kažu 'Lako je tebi, ti ih imaš četvoro'. Uvek ostanem malo zatečena tom rečenicom i pomislim, zar stvarno to mislite? Ali ustvari, imaju pravo. Samo da dodam, nije nam samo lako, nego i lepo
Ništa više nije isto: ni predškolske ustanove, ni škole, niti ima opšte prihvaćenog društvenog sistema vrednosti niti ideologije, struktura porodice je bila drugačija (najviše dvoje dece sa povećom razlikom među njima), niti je radno vreme isto.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Sve slabiji rezultati na testovima iz Srpskog jezika na Maloj maturi predstavljaju ozbiljan problem celom našem društvu, a ne samo nastavnicima Srpskog jezika, zbog toga što ukazuju na smanjivanje sposobnosti učenika da uče, pa čak i da misle.
