Koliko dece treba da imamo da bismo izbegli kritike, osude i neugodna pitanja okoline? Da li je tako nešto uopšte moguće? Odgovore na ova pitanja dao je Din Barnet, neurolog i komičar.
Da se razumemo, ne postoji ništa na svetu lepše od dece. Svi se po tom pitanju slažu. I sam imam dvoje i volim ih više od svega na svetu i za njih bih uradio apsolutno sve.
Ne očekujem od drugih da osećaju isto, bar ne od onih koji ne pripadaju mojoj bliskoj porodici. To su MOJA deca i zašto bi neke tamo nepoznate ljude zanimalo koliko i na koji način ja i moja žena pravimo decu.
Nažalost, itekako ih zanima. Porazgovarajte sa bilo kojom ženom u godinama “pogodnim za rađanje” i reći će vam da je redovno pitaju kada će imati decu, i to sa akcentom na „kada“, a ne na „da li“. Postaviti pitanje nekome koga jedva poznajete o njihovim planovima rađanja, postalo je toliko normalno kao npr. pitanje “kakvo će vreme biti sutra?”.
I to ne bude uvek prijateljsko ćaskanje. Koji god bio vaš odgovor na ovo pitanje, neće biti dobar, a vaši reproduktivni planovi najednom su postali predmet brige i polemike šire javnosti. Ne zanima ih samo „da li“ planirate decu, već i „koliko“ dece. Onda, koji je to idealan broj koji bi zadovoljio sve? Evo, nekih ideja.
