Dok se mozgovi dece adaptiraju na brze pretrage Interneta, njihovi neuronski sklopovi i neki delovi mozga koji se obično prilagođavaju tradicionalnijim metodama učenja postaju sve manje razvijeni.
- Zamišljao sam Džobsov dom kao raj za štrebere: da su zidovi gigantski ekrani osetljivi na dodir, a trpezarijski sto sačinjen od iPada - rekao je novinar "Njujork Tajmsa" Nik Bilton koji je i obelodanio činjenicu o tome da Džobsova deca ne koriste Ajped.
Šta je sa našim, roditeljskim vremenom ispred ekrana? Zar nismo prvenstveno mi odrasli ti koji preteruju u druženju sa tehnologijom? Mislite da deca ne...
Deca su naša budućnost, ali nema budućnosti za decu koja preterano koriste tehnologiju. Hitno je potreban udruženi napor da se smanji količina tehnologije u dečjim životima.
Ali ako već nismo dovoljno hrabri da menjamo stvari, možda bismo mogli da prestanemo da zaustavljamo one koji jesu. Jer nijedan sistem vrednosti nije promenjen ćutanjem. A pogotovo ne lažnim mirom.
Podignite pogled sa planera, kalendara, sata, mobilnog telefona i ostalih stvari koje vam kroje život i način razmišljanja, pa pogledajte ljude oko sebe, pokušajte da zamislite kuda idu, kako žive, kako se osećaju.
Inspirisan trikom za vađenje pampura iz vinske boce, argentinski automehaničar Horhe Odon stvorio je uređaj koji se smatra prvom velikom inovacijom u asistiranom porođaju još od pedesetih godina. Njegov izum sada se koristi u evropskim bolnicama, nudeći nežniju alternativu forcepsu i vakuumu.
