Kinezi odvikavaju decu od gedžeta

Ogromna strast za kompjuterskim igrama postala je tema kojom se vlasti u Kini bave ozbiljno. Reč je o epidemiji: i u SAD i u Kini novine su pune uznemirujućih informacija: zavisnost od gedžeta nije šala i može dovesti do teških posledica.

Stvar je u tome što veoma brzo raste broj dece koja po deset sati sede ispred ekrana i zaboravljaju čak i da spavaju i jedu. Da ne pominjemo odlazak u WC. Mnoga deca odlutaju iz realnog u taj svet laži, odakle ih je teško vratiti.
Kineski lekari ovu pojavu uzimaju kao kliničko rastrojstvo ličnosti. Po čitavoj zemlji grade se rehabilitacioni centri u koje se smeštaju deca i omladina zavisnici od gedžeta. Mere prevaspitavanja su radikalne: deca provode dugo vremena bez predmeta od kojih su zavisna. To podrazumeva i nemogućnost da „bolesnici“ gledaju TV. Nema vesti, nema reklama! Koliki je efekat ovih mera još je rano da se tvrdi, a i Kinezi nisu naročito radi zapadnim naučnicima i novinarima.
Međutim, u većini zemalja zapadnog sveta, zavisnost od interneta još nije klinička dijagnoza. Istovremeno, stručnjaci i lekari nemaju dilemu: ako dete troši nekoliko sati dnevno na internet, o normalnom razvoju mozga ne možemo ni da sanjamo.
Posebno teške posledice snose deca kojoj su roditelji tutnuli u ruke smartfone i tablete u periodu pre nego što su progovorila. Takvo dete navikava da se zabavlja samo u virtuelnom svetu i može u potpunosti izgubiti interesovanje za realan svet oko sebe.
Američka pedijatrijska akademija navodi šokantne podatke: prosečno američko dete 8–10 godina dnevno gleda u ekran 8 sati. Pod ekranom se podrazumeva sve, TV, smartfoni, tableti… Tinejdžeri koriste digitalne uređaje oko 11 sati dnevno.
Evo još šokantnih podataka: prosečan američki tinejdžer između 13. i 17. godine mesečno pošalje 3364 smsova. Više od sto dnevno!
U 20. veku televizor je služio kao „dadilja“, a štetne posledice koje TV ostavlja na dečju psihu mnogo su manje nego od gedžeta – uvereni su stručnjaci.
Još jedan šokantan podatak: dve trećine savremenih roditelja uopšte ne ograničava deci korišćenje gedžeta. Mogu koliko hoće!
„Ranije smo decu učili da se smire. Deca naime obično dreče i histerišu kada im je dosadno a ne kada im je loše. Sada je sve drugačije: detetu je postalo dosadno i roditelji su mu dali ajfon. Samo da ne zanoveta. To je loše jer takva deca neće imati sposobnost samokontrole kada odrastu. Rezultat je – cela generacija psihopata“, upozorava Ketrin Štajner Ader, klinički psiholog iz Harvarda.
Ona kaže da se detetu pre navršene druge godine života, ne smeju davati nikakvi elektronski uređaji. Američka akademija pedijatrije deli ovo mišljenje: „Detetov mozak se razvija brzo u prvim godinama života. Deca više uče u opštenju sa drugim ljudima, nego sa ekranima.“
Tinejdžerima se preporučuje da na medijske uređaje dnevno potroše najviše dva sata.
Takođe se preporučuje da više vremena provedu na čistom vazduhu i baveći se hobijem.
Tri su osnovna štetna efekta zavisnosti od gedžeta: negativne posledice na socijalno ponašanje, zdravlje i uspeh u školi. Naime, šta god ko rekao, ozbiljna klinička istraživanja pokazuju da što više scena nasilja dete vidi na ekranu (svejedno, TV, video igrica…) to se ono agresivnije ponaša. Sem toga, opada sposobnost za empatiju i takmičarski duh.
Postoji još jedan problem – nesposobnost koncentracije i zavisnost od uporednog obavljanja više stvari. Deca koja stalno koriste elektronske uređaje nisu u stanju da se duže vreme usredsrede na neki aspekt svog života. Ovo ometa razvoj sposobnosti za duboko promišljanje i rešavanje složenih intelektualnih zadataka.
U zapadnom svetu se širi prava epidemija gojaznosti kod dece. Ova pojava se takođe povezuje sa gedžetima. Takođe i problemi sa cirkulacijom i sužavanjem krvnih sudova u očima. Bol u leđima nekada je bio problem odraslih, dok je danas sve češći kod tinejdžera!
Doktor Štajner Ader zaključuje:
„Deca treba da što češće u javnom prostoru i da znaju da je život lep i van ekrana. Decu treba da interesuju drugi ljudi, treba da se druže, da traže od starijih da im pričaju priče. To je jedini način na koji se razvija naš emocionalni intelekt. A kao što je poznato, od njega zavisi hoće li čovek uspeti u životu ili neće.“
Sve u svemu, ako vam je dodijalo zbog toga što vaše dete neprekidno traži pažnju i ljuti se svaki put kad mu postane dosadno – nemojte mu podmetati tablet. Ne oštećujte dete!

Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Izvor: MIFDetstvo