Helen Russell je spisateljka koja živi u Jutlandu, u Danskoj i autorka je knjige The Year of Living Danishly i nadolazeće How to Raise A Viking.
Iz Londona se preselila u Dansku, rodila troje dece. Za The Guardian je napisala tekst u kojem otkriva šta je sve naučila o nordijskom vaspitanju.
Preselila sam se iz Londona u Dansku, bezbrižna i bez dece, ali uprkos tome što sam planirala ostati samo godinu dana, još uvek sam ovde deset godina i sa troje dece. A nordijska deca rade stvari drugačije.
Drugačije jedu, drugačije uče, igraju se, oblače, čak i spavaju drugačije – bebe ostavljaju da spavaju vani u svojim kolicima na temperaturama ispod nule. Pevaju, bore se, penju se, padaju i ponovno ustaju.
U prirodi su satima svaki dan – upkos činjenici da je vreme užasno. Nordijci se retko čine kao veseli ljudi – preferišu “planiranu zabavu”, nema nikakve spontanosti u njima. Pa ipak… Nordijske zemlje redovno su na vrhu Unicefove liste u sreći, obrazovanju i jednakosti s najvišim stopama blagostanja na globalnom nivou.
Neki aspekti njihovog roditeljstva mogu se primeniti gde god se nalazili, dok drugi mogu poslužiti kao inspiracija. Dakle, evo nekoliko stvari koje sam naučila o nordijskom vaspitanju
1. Svaki dan u svakom pogledu, igraj se!
Igra je jako važna u nordijskim zemljama. Profesorica Ellen Beate Hansen Sandseter na Norveškom univerzitetu koledžu Queen Maud kaže: “Studije koje su pratile decu od rođenja pokazuju da se visine ne boje oni koji se penju na stablo, padnu i slome nogu – nego oni koji se nikada nisu popeli na stablo .” Borba je još jedan važan dio detetova razvoja, jer može podučavati saradnju, poverenje i primerenu rasudjivanje. “Ponekad morate pustiti decu da se tuku”, kaže mi jedna danska mama. Kratkoročno zastrašujuće, dugoročno korisno (ili su mi barem tako rekli).
2. Učite decu kako da misle, a ne šta da misle
Skandivanci ne kreću u školu pre šeste godine (sedam u Finskoj). Do 11. godine su bez testova, domaćih zadaća, bez ocena. Sabilah Eboo Alwani s Pedagoškog fakulteta na Univerzitetu u Cambridgeu smatra da je to dobra stvar. Danski sistem temelji se na podučavanju prema interesima i, “Uče se razmišljati – a ne samo polagati ispite”, kaže učiteljica Louise Lingaard.
Deca se uče zauzeti za sebe, javni govor je deo školske rutine od šeste godine, dok čitanje dolazi kasnije – oko osme. Do uzrasta od 15 godina, nordijske zemlje rangirane su iznad proseka OECD-a, na čelu s Finskom koja je ispred UK-a i SAD-a sveukupno. Bez obzira na različite sisteme školovanja, dopustite detetu da razvije sopstvene interese i čita sopstvenim tempom. Istraživanja pokazuju da pritisak na decu da prerano čitaju uzrokuje stres i oni koji kasnije krenu čitati lako sustižu, pa čak i nadmašuju one rane.
3. Ne postoji loše vreme
Nordijci svih nacionalnosti imaju varijacije ove mantre, a studije pokazuju da boravak na otvorenom poboljšava saradnju, smanjuje stres, pomaže u koncentraciji i izjednačava razlike između dece s niskim i visokim uspehom. Nordijci od detinjstva razvijaju ono što Kari Leibowitz, socijalna psihologinja Sveučilišta Stanford, naziva “pozitivnim zimskim načinom razmišljanja”.
Ključno je naučiti oblačiti se. “U većem delu sveta kada je hladno, ljudi se i dalje oblače normalno za izlazak, a onda se pitaju zašto im je hladno”, kaže Leibowitz. Moja deca sada poseduju snežna odela, kišna odela, “vetrovke”, termo donji veš, rukavice, vodootporne rukavice, čizme za snijeg i kišne čizme. Razvijte pozitivan način razmišljanja noseći odeću prikladniju za zimu i zapamtite da ne postoji pogrešno vreme, postoji samo pogrešna odeća.
4. Ne mora svaka slika ići na frižider
Dok mnogi smatraju kako stane pohvale podstiču razvoj samopoštovanja, Danci to ne čine. Oni veruju da preterano hvaljenje dovodi do napunpanog ega. “Kada kažu ‘pogledaj ovo’ žele pažnju, a ne pohvalu,” kaže danska porodična terapeutkinja Sofie M – nster.
“Oni zapravo ne traže pohvale. Stoga je bolje naučiti ih da sami procenjuju stvari, inače će provesti život tražeći spoljnju potvrdu.” Danci zamenjuju pohvale zanimanjem i pitaju “Kako si to učinio?” ili “Reci mi više.” “Ovo pokazuje deci da nam je stalo do njih – ne do njihovih ‘rezultata’”, kaže M – nster. Kao što je manje pozitivnih pohvala, manje je negativnih osuda.
5. Porodični obroci su svetinja
Ideja sedenja i jela kao porodica vrlo je cenjena u nordijskom društvu. Čak je i izvršnom direktoru dopušteno na sastanku u 16 sati kažei: “Moram sada da idem po decu.” A onda idete kući, i ručate/večerate kao porodica. Većina danskih domova okupljena je oko stola za ručavanje s izričitom svrhom davanja prioriteta porodičnih obroka. Gde god da živite, još uvek postoje stvarne prednosti u nastojanju da jednom sedmično pojedete porodični obrok kako biste se ponovno povezali. Ako možete kuvati, odlično, ali imajte na umu da se manje radi o tome što jedete za večeru, a više o tome s kim to jedete.
Izvor: mojpedijatar.co.rs
