Već nekoliko godina među nama više nije književnik, novinar i legendarni pronalazač iz kultne serije “Fazoni i fore” Radivoj Raša Popov. Evo nekoliko citata iz njegovih poslednjih intervjua.
– Deca su danas pametnija, a svet tragičniji. Nije dobro ovo vreme, ima mnogo divljaštva na sve strane. Svetski političari govore laži, započinju nove ratove, svađaju se kao piljarice na pijaci, a nisu naročito ni kulturni ni obrazovani. Na svakom koraku se dešavaju ružne stvari
– Kao dečak sam bio zadivljen “Guliverovim putovanjima”, obožavao Žila Verna. Retko ko zna da je on napisao i roman “Dunavski razbojnici”, a i ja sam ga pročitao tek kada sam imao 50 godina.
U Vernovo vreme Zemun je, a ne Beograd, bio poznati evropski grad, sa prelepim šetalištem, korzoom, damama odevenim u krinoline
– U knjizi sam o Đokoviću rekao: “Kad Novak pobeđuje, bolesnici ozdravljaju. Kada sam dva puta operisao rak, najveću radost mi je pričinjavala Novakova pobeda. Novaka treba propisivati kao lek u svakoj terapiji.”
– Kad vidim na ulici oca kako nosi bebu, nasmešim se od radosti i blaženstva. To su pravi ljudi. Oni čuvaju svetinju porodice, jer su dobri očevi. Kad majka nosi bebu, to se podrazumeva.
Unoseći birane misli Marije Montesori u svoju knjigu saznao sam da za razliku od muškaraca žene poseduju izvanredan dar za planiranje i organizaciju. Obično se misli da su glavni planeri u društvu muškarci, a to je zabluda. Ona i porodicu drži na okupu, neguje je, podiže
– Nestao je čuveni beogradski liberalizam, pojavile su se desničarske diktatorijalne spodobe, pa danas intelektualcu ne preti ideološka komisija Saveza komunista, već razni opskuranti.
Još u moje vreme bilo je primetno da visoki intelektualci dolaze iz provincije, da provincija rađa genije.
– Moja najnovija knjiga pesama zove se “Život je sladak, brate, ko bi želeo na groblje da ga prate.” U Londonu sam video taj natpis. Treba naći zadovoljstvo u malim stvarima
– Svako veče sam sinu i ćerki iz glave pričao bajke. Bar 1.000 sam ispričao ćerki, isto toliko sinu, a unucima malo manje, jer su bili daleko. U tome smo podjednako uživali – i oni i ja.
– Volim da odem u kafanu na Paliluskoj pijaci, tu ručam. A kada štedim – onda jedem čvarke. Pre neki dan sam čuo jednog “govornika” kako kaže: “Toliko su siromašni da ni za čvarke nemaju”. Ovih dana ih baš jedem, pa izgleda da sam došao do penzionerskog siromaštva. Šta ću kad volim čvarke. Pa, ja sam Lala iz Banata
Izvor: Večernjenovosti
