Tragedija u Novom Sadu u kojoj je nastradalo 14 ljudi, među kojima su i deca, pogodila je sve nas. Besni smo, ljuti, tužni, uznemireni i sve to istovremeno. Teško je da izađemo na kraj sa sopstvenim emocijama i reakcijama koje sigurno utiču i na našu decu.
Oni osećaju, čuju, vide, a uz to sa svojim vršnjacima prepričavaju događaje, izloženi su sadržajem na internetu i zato je izuzetno važno da o sa njima o tome razgovaramo.
Neka deca su nastradala, neka su izgubila svoju braću, sestre, komšije, prijatelje. Važno je da budemo tu za njih, da ih vidimo, osetimo, čujemo i podržimo.
Prva psihološka pomoć
U situacijama kada je dete jako uznemireno, potrebno je da mu pomognemo da se stabilizuje kako bi se umanjio akutni stres. Najpre je važno da ostvarite kontakt sa detetom, da ga zagrlite i pokažete da ste tu. Ukažite detetu na to da ste sada svi bezbedni i tu jedni za druge. Takođe je važno da prihvatite emocije svog deteta, da mu dozvolite da ih iskaže.
“Sasvim je u redu to što osećaš”
Tehnike stabilizacije
Kako biste umirili dete, možete primenite neke od tehnika stabilizacije za koje procenjujete da su u datom trenutku najprihvatljivije. Vežbe disanja, progresivna mišićna relaksacija, tehnika 5 čula su jednostavne i efikasne u radu sa decom.
Vežbe disanja
4-2-4 disanje: Dete udiše dok broji do četiri, zatim zadržava dah dok broji do dva, potom izdiše do četiri
Balon disanje: Dete treba da zamisli da duva veliki balon u stomaku pri čemu se stomak (balon) širi prilikom udaha, a zatim polako izdiše kroz usta dok se balon, odnosno stomak polako skuplja.
Disanje u paru sa igračkom: Stavite plišanu igračku na stomak deteta i neka se koncentriše na ritmičko podizanje i spuštanje igračke dok diše.
Progresivna mišićna relaksacija
Dete naizmenično napinje i opušta različite grupe mišića, počevši od prstiju do glave (npr., “stisni šake, a zatim opusti”).
Vežba “mokar peškir”: Dete zamišlja da je krpa ili peškir i napinje sve mišiće da se „iscijedi,“ a zatim ih polako opušta.
Vežba “moćne ruke”: Dete napne mišiće ruku kao da je superheroj koji pokazuje svoju snagu, a zatim ih opusti.
Vežba „5 čula“
U ovoj vežbi dete treba da obrati pažnju na ono što ga okružuje uz pomoć svih pet čula.
Pet stvari koje mogu da vide: Dete se fokusira na pet stvari u okolini koje može da vidi.
Četiri stvari koje može da dodirne: Pronalazi četiri predmeta koja može da dotakne
Tri stvari koje može da čuje: Koncentriše se na tri različita zvuka u okolini.
Dve stvari koje može da pomiriše: Pronalazi dva mirisa u okolini (npr., cveće, omiljeni miris).
Jedna stvar koju može da okusi: Ako je moguće, dete može probati nešto prijatnog ukusa, poput komadića voća ili bombone.
Ove tehnike pomažu deci da se usmere na sadašnji trenutak i smanje napetost i anksioznost.
Razgovarajte sa decom o tragičnom događaju
Izbegavanjem razgovora uskraćujete detetu priliku da pita, razjasni nedoumice koje ima, pojačavate osećaj nesigurnosti i nesvesno usmeravate dete da informacije traži na drugim, često pogrešnim mestima. Deca čuju i kad mislimo da nas ne slušaju.
Važno je da čujete svoje dete, da ga saslušate, pomognete mu da izrazi svoja osećanja i odgovorite na pitanja prilagođeno uzrastu deteta. Budite konkretni ali izbegavajte nepotrebne detalje i slike.
Kako pomoći detetu da se nosi sa svojim emocijama nakon tragedije i/ili gubitka
Emocionalne reakcije deteta zavise od brojnih faktora, a najviše od toga u kojoj meri su izloženi događaju. Deca koja su videla događaj ili izgubila nekog svog su najpogođenija. Ipak, i deca koja su o događaju saznala iz medija, od strane vršnjaka i nisu direktno bila izložena mogu imati različite emocionalne reakcije.
Važno je da pratimo svako dete, da budemo tu za njih i da im pomognemo u situaciji u kojoj ni nama odraslima nije lako da izađemo na kraj sa sopstvenim emocijama i reakcijama.
Evo nekoliko smernica o tome kako pomoći deci u vanrednim situacijama nakon tragedije:
Budite prisutni i podržavajući
Dajte detetu do znanja da ste tu za njega i da može da vam se poveri. Prilagodite razgovor njegovim potrebama, pokazujući empatiju i razumevanje.
Normalizujte emocije
Objasnite da su osećanja kao što su tuga, bes, zbunjenost i strah prirodni i normalni nakon gubitka. Pokažite razumevanje za njegova osećanja i podržite ga u izražavanju emocija.
Podstaknite izražavanje emocija kroz različite aktivnosti
Podstičite dete da svoje emocije izrazi kroz crtež, pisanje dnevnika ili igru. Ove aktivnosti mogu olakšati ispoljavanje osećanja, posebno ako dete ima poteškoća da verbalno izrazi ono što oseća. Imenujte emocije i ukažite detetu na to da su emocije na našoj strani, da su tu da nam pomognu.
Stvorite sigurno okruženje za razgovor
Omogućite detetu da slobodno postavlja pitanja i izražava misli bez osuđivanja. Pokažite strpljenje i budite spremni da mu odgovorite onoliko puta koliko je potrebno.
Održavajte rutinu i stabilnost
Povratak redovnim aktivnostima i rutini može doprineti osećaju sigurnosti. Rutine pomažu deci da ponovo pronađu osećaj kontrole i stabilnosti.
Budite uzor u suočavanju sa tugom
Ako i sami tugujete, pokažite detetu zdrave načine kako se nositi sa gubitkom. Na primer, pričajte o svojim osećanjima i kako se vi nosite s njima.
Koristite jednostavan jezik i prilagodite informacije uzrastu deteta
Prilagodite informacije detetovom uzrastu i nivou razumevanja. Kod mlađe dece koristite jednostavne reči i fraze, dok starija deca mogu razumeti složenije informacije.
Ograničite izloženost medijima
Smanjite detetovu izloženost vestima i slikama vezanim za tragediju, jer mogu pojačati osećaj anksioznosti i stresa.
Podstaknite dete da pomogne drugima
Ako je prikladno, uključite dete u aktivnosti koje pomažu zajednici ili drugima pogođenim tragedijom. Osećaj doprinosa može doprineti pozitivnim osećanjima i pomoći u procesu ozdravljenja.
Razmislite o profesionalnoj pomoći ako je potrebno
Ako primetite da dete ima poteškoća koje traju duže vreme (poput problema sa spavanjem, promena u ponašanju ili dugotrajne tuge), razmotrite razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje.
Obratite se za pomoć
Posebno u kriznim situacijama, potpuno je u redu ako ne možete sami da pomognete sebi i/ili svom detetu. Ne ustručavajte se da potražite pomoć.
Društvo psihologa Srbije organizovalo je tim za pružanje psihološke pomoći i podrške licima kojima je nakon tragedije u Novom Sadu neophodna stručna pomoć i podrška. Radi dogovora o terminu i načinu rada, zainteresovani se mogu prijaviti putem mejla na: projektnitim@gmail.com. Prilikom prijave potrebno je da ostavite svoj kontakt telefon kako bi stručnjaci mogli da vas pozovu u što kraćem roku.
Izvor: Svet za Nas
Autor: Jasmina Mihnjak
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
