Piše: Ema Tatić
Koliko puta nam se desilo da, kada nešto krene onako kako nam ne odgovara, kažemo da „smo to znali“, „naravno da nam se desilo“, „tako nešto nam se uvek dešava“, „pa da, baksuz!“ ili nešto slično? Verujem, nebrojeno…
Mislim da se svi sećaju pomame koja je nastala pre nekoliko godina povodom knjige „Tajna“ Ronde Birn, kada su svi, u potrazi za boljim standardom, ljubavlju, slavom, ili ko zna čim, kupovali ovaj self-help, predavali ga iz ruke u ruku, i tako prosvećeni propovedali ovu filozofiju. „Vizuelizacija“ je postala nova tema za razgovor, pa sad, i za polemisanje oko toga da li to zaista deluje ili je to još jedan nju-ejdž-mambo-džambo… Moram priznati da sam je i sama dobila na poklon i pročitala od korice do korice, za par sati. I razmišljala dosta na tu temu. I razgovarala sa drugaricama o tome.
Moćna fotografija žene koja rađa: kosti na leđima pokazuju koliko je žensko telo neverovatno
Kako bilo, i za tim konjem se prašina podigla i spustila u relativno kratkom roku, i – ništa. Što smo zamišljali, zamišljali smo, što smo vizuelizovali, vizuelizovali smo. Svi su se vratili svojim starim rutinama, svom sopstvenom „vrzinom kolu“, svakodnevnici i dobrom starom „pa da, to sam ja, naravno da se to meni desilo“. Istrošili smo svoju mentalnu snagu priželjkujući ono što nam treba, a kako smo svi u nekom svom škripcu sa vremenom, strpljivo sačekali – dan, dva, i kad nam se nije ostvarila zamisao, prosto zaboravili na to. Ili odustali.
Kad već spominjem mentalnu snagu, ne mogu, a da se ne osvrnem na jedinog čoveka kojeg ne poznajem lično, a za kog mogu da kažem da ga apsolutno obožavam, Nikolu Teslu. Koliko god veliki bio njegov doprinos ovoj priznatoj i opšte poznatoj nauci, i uz sve njegove doprinose čovečanstvu za koje znaju i osnovci, i bez kojih bismo sada bili ko zna gde i ko zna kakvi, meni je ipak najvažnije nešto drugo o čemu je pričao i što je istraživao – snaga uma. I sam je primer onoga što čovek, uz dar koji poseduje, može da napravi, samo ukoliko se dovoljno potrudi, skoncentriše i istraje, i napregne svoj mozak da radi sa više od 10% kapaciteta. Između ostalog, Tesla je govorio da bismo, kada bismo bili dovoljno visoki, mogli da komuniciramo telepatski. Tolika je snaga uma. Izmislio je bežični prenos električne energije. Otkrio je kako jonosfera može da pokreće. Zbog toga, i mnogih drugih stvari, ja mu verujem.
„Rešila sam da oprobam čuveni sistem „zamisli, jako poželi i ostvari“. Naime, od kad znam za sebe imam veliki strah od porođaja.“
Tako, rešila sam da oprobam čuveni sistem „zamisli, jako poželi i ostvari“. Naime, od kad znam za sebe imam veliki strah od porođaja. Ne znam zašto. Toliko veliki da sam čak mislila da neću nikada ni poželeti da imam dete. E, kada sam prvi put ostala u drugom stanju, taj strah se prosto materijalizovao. Mislim da je oko mene napravio čauru koja je mogla da se opipa. Pripreme za porođaj su mi mnogo pomogle, ali sam se i dalje veoma, veoma plašila. Kada je došao taj dan, bila sam potpuno prestravljena, a kada sam ostala sama u porodilištu, nisam mogla da stojim koliko su mi se noge tresle. Da ne ulazim u detalje – bilo je teško. Toliko smo se oboje namučili, da ni beba ni ja nismo mogli da dođemo sebi narednih mesec dana. A na taj dan nisam mogla ni da pomislim. Tada sam bila uverena da neću imati više od jednog deteta. Nikada. Da bih nakon dve i po godine ponovo ostala u drugom stanju. Panika je trajala do mesec dana pred porođaj. Onda sam se setila moći uma. I počela.
„Svako veče, pre nego što bih zaspala, ja sam po nekoliko minuta zamišljala taj dan. Trudila sam se da osetim mir i radost tog trenutka. Zamišljala sam do detalja, kako je sve bezbolno i lako.“
Svako veče, pre nego što bih zaspala, ja sam po nekoliko minuta zamišljala taj dan. Trudila sam se da osetim mir i radost tog trenutka. Zamišljala sam do detalja, kako je sve bezbolno i lako. Kada je bilo vreme, sačekala sam koliko sam mogla sa mužem, i disala kroz kontrakcije. Kada smo otišli u porodilište, doktorka je bila začuđena koliko sam izdržala, i rekla da ne očekuje da će trajati duže od sat vremena. Dakle, došla sam pred kraj. U tom trenutku, drugi lekar bi me samo ostavio da čekam, ali pošto sam bila prijavljena za epidural, ova divna žena je pozvala anesteziologa da i to obavimo. Sam porođaj je bio nestvaran. Dva lekara i dve babice su bili uz mene, bodrili me kao da su mi najverniji navijači, i sve je išlo brzo i lako. I bezbolno, zbog epidurala. Na kraju, porođaj je ostao u mom sećanju kao nešto veoma lepo, prirodno i radosno.
Može li puls fetusa predvideti da li nosite dečaka ili devojčicu?
Da li je to bila slučajnost, ne znam. Ne verujem u to. Prvenstveno zbog toga što su ljudi iz mog okruženja, takođe skeptici, na nekim svojim primerima potvrdili delotvornost vizuelizacije i moć koju naš um poseduje. To nije nešto što može da se opipa ili označi mernom jedinicom, tako da će uvek biti onih koji će tvrditi da je to obična izmišljotina. Naravno, svako i treba da ima svoje mišljenje. Ali i da bude otvoren i, pre svega, pomogne sebi. Nikome ne treba još jedna u nizu knjiga za samopomoć, skupi psihoterapeut ili kreditna kartica koja je pretrpela još jedan nalet lečenja nezadovoljstva. Treba nam radost i mir. To je sve. I ono što svako od nas već ima – um. Uz malo koncentracije, opuštanja i volje, duboko verujem da bismo iz korena mogli da promenimo živote. Ili, za početak, poneku sitnicu koja nam je važna. Tako da, sledeći put kada kažete da ste nešto „znali da će biti“ ili „naravno da se baš vama desilo“, zastanite i zapitajte se da li ste to znali ili prizvali snagom svojih misli. I zapitajte se da li to možete da preokrenete u svoju korist.
„Uz malo koncentracije, opuštanja i volje, duboko verujem da bismo iz korena mogli da promenimo živote. Ili, za početak, poneku sitnicu koja nam je važna.“
Lično, imam svoja uverenja, i nisam sklona tome da se priklanjam nekom novom talasu, te ne verujem u „Tajnu“. Niti u bilo koji nju ejdž pravac. Ali verujem u nas. Verujem u to da, kada bismo se potrudili, sve bi bilo drugačije. Lepše i bolje. Nije teško pokušati, a košta nas nekoliko trenutaka dnevno, koje znam da svako od nas potroši i na budalastije i nepotrebnije stvari svakog dana.
Izvor: Detinjarije.com
