Učenici većine beogradskih privatnih osnovnih škola, prema zvaničnim rezultatima male mature koje je objavilo Ministarstvo prosvete, pokazali su nezavidne rezultate, a neke čak imaju manje bodova na završnom testu nego pojedine škole za osnovno obrazovanje odraslih! Pritom, broj bodova koji nose na osnovu opšteg uspeha po pravilu je blizu maksimuma.
Tipičan primer su privatne OŠ “Vladislav Petković Dis” na Vračaru i “Ruđer Bošković” na Košutnjaku. U prvoj je broj bodova na osnovu opšteg uspeha 56,80 od mogućih 60, a na završnom ispitu 21,08 od mogućih 40. U drugoj je broj bodova ponet iz škole 55,36, a sa završnog ispita 23,03. Poređenja radi, maturanti iz Škole za osnovno obrazovanje odraslih Obrenovac imali su 24,45 bodova na završnom ispitu!
– Privatne osnovne škole deo su obrazovnog sistema, sa velikim stepenom autonomije. To nije loše, ali je problem kada nemaju obavezu da nude kvalitetno obrazovanje. Kod nas se pod uticajem tržišta smanjuju kriterijumi, prilagođavaju se očekivanjima roditelja i dece – kaže prof. dr Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Sumnjiv kvalitet nastave
Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije ocenjuje da bi Ministarstvo prosvete ozbiljno trebalo da se pozabavi kvalitetom nastave, ocenjivanja i strukturom nastavnog kadra u privatnom školstvu. Njihovi kriterijumi, kaže, često se ne poklapaju sa našim sistemom školstva.
Prema njegovim rečima, treba uzeti u obzir i motivaciju ovih đaka da urade dobro završni test, budući da će mnogi upisati privatnu srednju školu bez obzira na broj poena.
– Kao društvo trebalo bi da širimo mrežu privatnog obrazovanja, ali je loše ako trpi kvalitet. Ukoliko nam deca izađu iz škole neobrazovana, to postaje problem celog društva. Oni po pravilu potiču iz ekonomske elite, pa se šalje poruka da za uspeh nije neophodno obrazovanje. A ako idu i na privatne fakultete, dobijamo sudije ili lekare sa nedovoljnim stručnim znanjem – kaže Baucal.
Deca iz privatnih osnovnih škola obično ne upisuju specijalizovane srednje, za koje je potreban veliki broj bodova.
– Od 378 đaka ove godine nijedno nam nije došlo iz privatne osnovne škole, a mislim da je slično bilo i prethodnih godina – kaže direktorka Filološke gimnazije Dragana Ćećez – Iljukić. – Privatne škole su oaze za one čiji roditelji žele da ih sklone sa ulice, ili za one koje su razmaženi, pa majka i otac procene da se ne bi snašli u javnoj školi. Dešavalo se da posle završena četiri razreda u privatnoj školi pređu u javnu zbog boljeg obrazovanja – kaže naša sagovornica.
Izvor: Novosti
