Ovo su neki izvodi1:
- Široka zastupljenost kompjutera u školi i slobodan pristup učenika savremenim tehnologijama, sami po sebi ne garantuju uspeh u školi i povećanje kvaliteta obrazovanja. Ne uče đake kompjuteri nego učitelji.
- Učenici koji „veoma često“ koriste kompjuter u školi pokazuju lošije rezultate.
- Učenici koji u školi koriste računar umereno često (jednom-dvaput nedeljno) postižu nešto bolje rezultate od onih koji ih koriste retko.
- Učenici iz zemalja koje su ulagale velika sredstva u razvoj i primenu informacionih tehnologija, na testiranju nisu pokazali vidljiva poboljšanja.
- U mnogim državama i gradovima koji su pokazali odlične rezultate na PISA testovima (Južna Koreja, Šangaj), informacione tehnologije se u školama koriste umereno. Umerena upotreba kompjutera u školovanju ne smeta npr. singapurskoj deci da postignu sjajne rezultate na testovima kompjuterske pismenosti.
- Ni u jednoj zemlji u kojoj je interenet u školama u širokoj upotrebi nije zabeleženo povećanje postignuća učenika.
- U Australiji, Švedskoj, na Novom Zelandu – gde se najviše koristi internet u školskom obrazovnom sistemu, rezultati testova čitanja i razumevanja pročitanog su osetno opali. Što se tiče Španije, Norveške i Danske – rezultati su nepromenjeni.
Direktor sektora za obrazovanje pri OECD-u Andreas Šlajher, ističe da iz dobijenih rezultata testiranja ne proizilazi zaključak da ne treba uvoditi informacione tehnologije u školske sisteme. Važno je, međutim, pronaći najefikasniji način primene. On kao primer navodi digitalne udžbenike, koji se prema potrebi mogu dopunjavati informacijama.
- Advertisement -
Nikolaj Procenko
1 «Students, Computers and Learning: Making the Connection», OECD, Paris, 2015.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
izvor: Psychologies.ru
