Korišćenjem funkcionalne bliske infracrvene spektroskopije (fNIRS), studija je pokazala povećanu aktivnost mozga u prefrontalnom i parijetalnom korteksu.
Iako nije primećen napredak u veštinama, zabeležene su značajne promene u mozgu između 10 i 16 meseci. Ovo ukazuje da je 16 meseci kritični period za razvoj sposobnosti praćenja instrukcija i kontrole impulsa.
Deca od 16 meseci koriste više regija svog mozga kako bi razvila važne kognitivne veštine, omogućavajući im da prate jednostavne instrukcije i kontrolišu impulse.
Rezultati studije, koju su vodili univerziteti u Bristolu i Oksfordu, objavljeni su u časopisu Imaging Neuroscience i sugerišu da je 16 meseci kritičan period za razvoj mozga.
Prve dve godine života deteta su presudne za razvoj kognitivnih veština, posebno izvršnih funkcija koje pomažu u prilagođavanju misli, akcija i ponašanja za svakodnevni život.
Inhibicija kontrole je jedna važna izvršna funkcija. Ova posebna veština omogućava pojedincima da se zaustave od impulsivnih, uobičajenih ili iskušenih radnji. Već je poznato da se inhibicija kontrole počinje razvijati u detinjstvu i raste u ranom detinjstvu. Međutim, do sada su mehanizmi u mozgu koji su uključeni u njen razvoj bili nejasni.
Istraživači u Baby Lab laboratorijama univerziteta u Oksfordu i Bristolu želeli su da ispituju moždanu aktivnost kod 16-mesečne dece koristeći tehniku snimanja mozga prilagođenu deci, nazvanu funkcionalna bliska infracrvena spektroskopija (fNIRS). Dali su 103 dece jednostavan zadatak na dodirnom ekranu koji bi zahtevao korišćenje veština inhibicije kontrole.
Ovaj eksperiment omogućio je istraživačima da vide koje su oblasti mozga bile aktivirane kada su korišćene veštine inhibicije kontrole. Studija je ponovila prethodni eksperiment sa istom grupom dece kada su imala 10 meseci.
Ranija studija je otkrila da su 10-mesečna deca koristila desnu stranu prefrontalnog i parijetalnog korteksa za inhibiciju kontrole. U ovoj najnovijoj studiji, tim pokazuje da deca sa 16 meseci koriste levu parijetalnu korteks i obe strane prefrontalnog korteksa mnogo obimnije.
Zanimljivo je da se ove promene u mozgu dešavaju uprkos tome što su performanse dece u zadatku ostale iste između 10 i 16 meseci. Testirajući istu grupu dece u uzrastu od 10 i 16 meseci, tim je otkrio da, kako bebe rastu u malu decu, i dalje imaju poteškoća da se zaustave od izvođenja uobičajene radnje, ali se moždana aktivacija povezana sa ovom veštinom dramatično menja. Ovo ukazuje da 16-mesečna deca koriste više oblasti mozga nego sa 10 meseci, iako su njihove vidljive veštine ostale iste.
Rezultati pokazuju da je 16 meseci kritičan period za razvoj mozga, omogućavajući deci da prate jednostavne instrukcije i kontrolišu impulse.
Studiju su vodile Abigail Fiske, postdoktoralni istraživač na Univerzitetu Oksford, i Karla Holmboe, vanredni profesor u razvojnoj nauci na Školi psiholoških nauka Univerziteta u Bristolu.
Andrew Seaman
„Ovi rezultati su uzbudljivi jer bacaju novo svetlo na značajne promene u mozgu tokom prelaza iz detinjstva u malu decu, uprkos tome što nije bilo poboljšanja u veštinama inhibicije kontrole tokom ovog perioda.
„Naša otkrića doprinose novim saznanjima o ulozi moždanih oblasti u ranom razvoju i mogu pomoći budućim istraživanjima da sklope sliku o tome kako se važna kognitivna veština (inhibicija kontrole) i moždane oblasti koje su uključene razvijaju od detinjstva do odraslog doba.“ – navode autorke studije.
Fiske i Holmboe su dodale: „Koje su implikacije za roditelje i staratelje? Često se primećuje da deca imaju poteškoća da se zaustave od izvođenja neke radnje. U našoj studiji smo pokazali da se mnogo promena dešava u mozgovima dece, i mislimo da ove promene podržavaju njihovo učenje ove važne nove veštine.“
Prevod i adaptacija: Detinjarije.com
Izvor:neurosciencenews.com
