Poznato je da stres može da izazove stomačne probleme, ali i obrnuto je slučaj – problemi u stomaku mogu uticati na mozak.
Ova dvosmerna veza možda je ključ rešavanja jedne od najvećih misterija medicine – autizma. Šezdeset godina nakon otkrića ovog poremećaja, broj slučajeva se vrtoglavo uvećao i Ujedinjene nacije procenjuju da oko 70 miliona ljudi širom sveta ima poremećaje iz autističnog spektra. Uprkos tome, i dalje se ne znaju ni uzrok ni lek.
Ali naučnici dolaze do obećavajućih otkrića. Istraživanje je pokazalo da postoje drastične razlike u bilionima crevnih bakterija, odnosno mikrobiomu između dece sa autizmom i one bez njega. Štaviše, naučnici sa Kalifornijskog tehološkog univerziteta dokazali su da drugačiji bakterijski sastav zaista ima uticaja na autizam. Naime, u eksperimentu na miševima utvrdili su da terapija probioticima ublažava simptome i već planiraju klinička ispitivanja na ljudima.
Istraživanje je pokazalo da postoje drastične razlike u bilionima crevnih bakterija, odnosno mikrobiomu između dece sa autizmom i one bez njega
Danas se terapija za autizam uglavnom svodi na bihejvioralnu terapiju. Međutim, uskoro će možda zaista dolaziti u obliku probiotika – živih, korisnih bakterija poput onih iz jogurta. „Ako rešite stomačni problem, možete lečiti simptome u ponašanju,“ kaže Pol Paterson, profesor biologije sa Kalifornijskog tehološkog univerziteta.
Gastrointestinalni problemi su uobičajeni kod dece sa autizmom i procenjuje se da od njih pati čak 90% autistične dece. Ona imaju 3.5 puta više šanse da pate od hroničnih dijareja ili zatvora u odnosu na zdravu decu.
Idući za ovim tragom, naučnici sa Državnog univerziteta u Arizoni analizirali su crevne bakterije u uzorcima stolice kod dece sa autizmom i bez njega. Uočili su da autistična deca imaju mnogo manje vrsta bakterija u crevima, što ih verovatno čini podložnijim patogenima koji izazivaju bolest. I druge studije potvrdile su ogromne razlike između mikrobioma zdrave i autistične dece.
Kako bakterije utiču na ponašanje?
Ali, da li je baš mikrobiom odgovoran za autizam? Kako bi to saznali, naučnici sa Kalifornijskog tehološkog univerziteta vodili su se rezultatima ranijih studija, koje su pokazale da žene koje preleže grip u trudnoći imaju duplo veće šanse da rode dete sa autizmom. Zato su gravidnim laboratorijskim miševima ubrizgali simulator virusa, i dobili su mladunce sa simptomima nalik autizmu. Bebe miševi patili su od tzv. propustljivih creva, što znači da su molekuli koje proizvode crevne bakterije ulazili u krv i verovatno u mozak, što se dešava i kod dece sa autizmom.
Kako su bakterije uopšte uticale na ponašanje? Da bi to utvrdili, naučnici su analizirali krv miševa. Kod onih sa „autizmom“, krv je sadržala čak 46 puta više 4EPS, molekula koji proizvode crevne bakterije i koje su u krv prodrle iz creva. Kada su zdravim miševima ubrizgavali 4EPS, oni bi počeli da se ponašaju anksiozno. I kod ljudi sa autizmom otkrivene su povišene koncentracije sličnog molekula.
Kod onih sa „autizmom“, krv je sadržala čak 46 puta više 4EPS, molekula koji proizvode crevne bakterije i koje su u krv prodrle iz creva.
Naučnici su zatim u hranu miševa ubacili B. fragilis, probiotik za koji se zna da ublažava probleme sa varenjem kod miševa – a rezultati su bili zapanjujući.
Kroz pet nedelja, propustljiva creva „autističnih“ miševa su zacelila, a nivo 4EPS u krvi je drastično opao. Bili su više nalik zdravim miševima, i iznutra i spolja – ne samo da im je mikrobiom bio sličniji zdravim miševima, već su postali manje anksiozni i prestali da ispoljavaju repetitivna ponašanja. Postali su i komunikativniji.
Ipak, lečeni miševi i dalje nisu bili spremni za kontakt ako bi se u kavez ubacio novi miš, što pokazuje da postoje granice delovanju probiotika, i verovatno će oni morati da budu dopunjeni i drugim terapijama. Moguće je da će probiotici pomagati samo onim pacijentima koji imaju stomačne probleme, a tek će kliničke studije pokazati koliko je ovaj način lečenja primenjiv na ljude.
U svakom slučaju, naučnici ne smeju podceniti moć bakterija u lečenju autizma, kaže Džon Krajen, profesor anatomije i neuronauke sa univerziteta Kork. „Imate kilogram mikroba u crevima koji je jednako važan kao i kilogram nerava u vašem mozgu, i zato moramo mnogo bolje istražiti mikrobe autistične dece,“ kaže on.
Za osobe sa autozmom i njihove porodice, čak i dodatna terapija za deo pacijenata već je veliki korak napred. Zato, jer pokazuje da promenom crevne flore možemo uticati na simptome poremećaja za koji se verovalo da mu leka nema.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Ozy
