Vanja Ejdus: Deci pristupam vrlo ozbiljno (INTERVJU)

Vanja Ejdus je mlada glumica sa zavidnom karijerom. Od 2002. godine stalni je član Narodnog pozorišta, odigrala je 30-ak uloga u pozorištu, na filmu i televiziji i dobitnica je Sterijine nagrade i godišnje nagrade Narodnog pozorišta.

Posle višegodišnjeg iskustva u radu sa decom pri Fondu za talentovanu decu Vračara, pre dve godine osnovala je “Dramski studio Vanja Ejdus”, u kome radi sa decom i odraslima. Povod za Vanjino gostovanje na Detinjarijama je završetak još jedne uspešne godine rada njenog studija:

– Upravo ste okončali još jednu godinu rada se decom u svom dramskom studiju, javnim časom na kome su polaznici prikazali rezultate vašeg zajedničkog rada. Kako je to izgledalo, kakvi su Vam utisci?

U grupi ima dece koja dolaze već drugu godinu, a puno je i onih koji su krenuli od ove godine. Najveće zadovoljstvo mi pričinjava kada vidim koliko se oni otvaraju, koliko napreduju u razumevanju svega što radimo, u otvaranju svoje mašte, svojih potencijala, svoje slobode, koju forsiram da kanališu. Najvažnije mi je buđenje slobode kod dece, ali to nije anarhična sloboda sa kojom bilo koje ljudsko biće ne zna šta će, već usmerena sloboda, oivičena dramskom formom.

– Vaš dramski studio postoji već dve godine. Kako je nastao i na koji način radite sa decom?

Pre osnivanja mog sopstvenog studija, pet godina sam radila pri fondu za talentovanu decu Vračara. Tamo sam, zahvaljujući optimisti, gospođi Verici Brančić koja je želela da ulaže u mlade talente, stekla puno iskustva u radu sa decom i mladima, i shvatila da me to, pored moje bazične profesije, vrlo zanima.

Moj pristup u radu je vrlo ozbiljan, u smislu da zahtevam od dece da suštinski shvate smisao scene i funkcionisanja na sceni, ali sa druge strane im omogućavam apsolutnu slobodu u ispoljavanju sebe, u razvijanju mašte, u ne nametanju lažnih autoriteta i strogoće. Nemam audiciju jer smatram da to frustrira decu i ne tragam za talentima, već polazim od principa da je svako dete kreativno.

– Da li je dramski studio mesto rezervisano za decu koja žele da se pripremaju za karijeru glumaca ili je namenjen svoj deci?
Apsolutno svakom detetu, jer svako dete je mali kreativac, a tu kreativnost vremenom uguše sredina, škola, roditelji… Moja misija je da održim u deci kreativnost, da im razvijem ljubav ka umetničkom poimanju sveta. Nevažno je da li će oni biti glumci ili umetnici – takvo iskustvo ostaje za ceo život.

– I sami ste kao dete pohađali dramski studio Mike Aleksića, da li Vam je to iskustvo pomoglo kada ste se i sami našli u toj ulozi?

Dugo godina sam odlazila kod Mike, od svoje pete godine a posle sam bila i pet godina u Dadovu. Nakon toga sam upisala akademiju, i već 15 godina se profesionalno bavim glumom. To su sve zajedno iskustva koja sam pokupila i izgradila neki sopstveni stil rada sa decom, koji je u skladu sa mojim bićem i doživljajem glume pa i dece.

– U toku ove godine oformili ste još jednu grupu na drugoj lokaciji, kao i nešto novo na našim prostorima – dramski studio za odrasle?

Dramski studio za odrasle je nešto što mi je novo, što je jako prisutno u Evropi, ali kod nas skoro pa da ne postoji. To je namenjeno svima koji žele da ispolje igru u sebi a nemaju prilike u svojim životima za tako nešto. Taj rad i taj susret sa tim ljudima i njihovim svetovima je neprepričljivo iskustvo, za mene vrlo značajno a verujem i za njih. Sledeće godine planiram i da pravim predstavu sa njima.

Takođe, u Parobrodu, na Dorćolu, od septembra počinjem rad sa decom. To me jako raduje, jer Parobrod je mesto koje me vezuje za sebe na mnogo načina. Sada imaju fenomenalno renoviranu celu zgradu i bave se raznim zanimljivim umetničkim sadržajima.

– Tokom jula, u okviru besplatnog Letnjeg kampa u Dečjem kulturnom centru Majdan, držaćete školu glume za zaintresovane beogradske školarce. Kako je ovaj program zamišljen?

To je projekat Majdana i opštine Savski Venac, i lepo je što su organizovali tu količinu besplatnih programa za decu. Ja ću sa tom decom proći kroz neke osnovne igre i zadatke, uvesti ih u osnovne principe drame i pokušati da im bar malo ulepšam leto.

– Kakvi su Vam planovi za sledeću godinu kada je u pitanju rad u dramskom studiju?

Otvaranje dramskog studija u Parobrodu kao i rad na novim materijalima, za koje još ne mogu pouzdano da tvrdim šta su. Takođe, planiram i da povremeno šaljem neke naše ostvarene rezultate na određene dečije manifestacije. To sam do sada izbegavala (a često me zovu), jer nisam smatrala da su deca dovoljno spremna za takve javne nastupe.

Razgovarala: Jovana Papan