Studija u kojoj je učestvovalo 1.000 dece iz Novog Zelanda i Kanade pokazala je da će se kod mališana sa takvom navikom ređe razviti osetljivost na alergije
Roditelji koji imaju tendenciju da odvraćaju svoju decu od sisanja prsta ili grickanja noktiju, posle najnovijeg istraživanja mogli bi da razmisle još jednom.
Naime, studija u kojoj je učestvovalo 1.000 dece iz Novog Zelanda i Kanade pokazala je da će se kod mališana sa takvom navikom ređe razviti osetljivost na alergije.
– Naše otkriće se poklapa sa dosadašnjom teorijom o higijeni, gde rana izloženost prljavštini i bakterijama smanjuje rizik od razvoja alergija – rekao je naučnik Malkolm Sirs sa Mek Master univerziteta u Kanadi i naglasio da iako ova navika ima pozitivnu stranu, dete ipak ne treba ohrabrivati da počne da je primenjuje.
Inače, istraživanje je obuhvatilo one rođene 1972-73. godine, nad kojima se monitoring vršio u periodu kada su imali 5,7,9 i 11 godina. Potom im je sa 13 i 32 godine urađen alergo test, kako bi se ustanovilo da li su alergični na prašinu, travu ili životinjsku dlaku.
Rezultati su pokazali da od 31 odsto onih koji su učestalo sisali prst ili grickali nokte, 38 odsto nije imalo problema sa alergijama u 13. godini života, za razliku od dece koja nisu imali tu naviku a kod kojih je probleme sa alergijom imalo čak 49 odsto.
Pozitivan učinak se dodatno razvija sa odrastanjem, tako da je u 32. godini života još manji broj onih koji imaju poteškoće sa polenskom groznicom ili astmom.
(Telegraf.rs / Businessinsider.com)
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.