Doktor Ivan Aleksić, biolog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju rekao je za RTS da su se krpelji aktivirali tokom februara i marta. Do 48 sati nema opasnosti da krpelj prenese bakteriju koja izaziva lajmsku bolest i najbolje ga je izvaditi u zdravstvenoj ustanovi, istakao je Aleksić.
Specifično je i ovo proleće zbog vanrednog stanja i ograničenja kretanja. Ipak, sa dolaskom lepšeg vremena i popuštanja mera, sve je više ljudi u prirodi. Lekari i veterinari ovih dana upozoravaju: čuvajte se krpelja. Te sitne napasti vrebaju u svakom kutku okruženom travom i drvećem, a obično su zakačeni za visoke vlati trave.
Do sada smo ih se plašili zbog uboda, ali je poslednjih godina većina njih i zaražena. Sam ujed opasan je zbog toga što krpelj može biti zaražen lajmskom bolešću, tačnije bakterijom borelija, koja napada srce, zglobove i centralni nervni sistem.
Doktor Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da su se krpelji aktivirali tokom februara i marta, jer je bila blaga zima.
„Ali ljudi kasnije izlaze na izletišta zbog virusa. Mi smo tokom aprila izvršili monitoring na teritoriji Beograda, na više od 20 lokacija i utvrdili da je stanoviti broj krpelja zaražen borelijom – od 10 do 50 odsto, zavisno od lokacije“, rekao je Aleksić.
Ukazuje da sedmu godinu imaju projekat za Ministarstvo zdravlja kojim istražuju zaraženost krpelja i obilaze i druge terene ne samo u Beogradu. Dodao je da su se juče vratili iz Požarevca, gde su uzeli uzorak.
„U Beogradu smo našli na jednom lokalitetu oko 50 odsto zaraženih krpelja, u Lisičjem potoku, a na izletištu Tipčider 40 odsto, na Košutnjaku 30 odsto zaraženih i svaki pet krpelj na Adi je zaražen“, rekao je Aleksić.
Gde ima krpelja
Prirodno stanište krpelja su šume i žbunje uz šumu, na otvorenim travnatim površinama nema krpelja, kao ni u gradskim parkovima, kaže Alkesić.
Kaže da različito izgleda ubodno mesto, čak do 48 sati nema opasnosti da krpelj prenese bakteriju koja izaziva Lajmsku bolest, najbolje ga je izvaditi u zdravstvenoj ustanovi.
U slučaju da je bakterija ušla u telo pojavljuje se crvne i pečat koji se širi koncentrično i lekar će prepisati odgovarajuće antibiotike.
Iskustvo roditelja: Kad vađenje krpelja postane izazov za srpsko zdravstvo
Prema njegovim rečima, moguće se komplikacije kao i kod drugih virusnih bolesti.
Govoreći o merama zaštita, ukazuje da kada boravimo u prirodi repalenti su odlična zaštita a možemo i pokrivati glavu, nositi dugačke rukave i izvršiti kompektan preglad kada se vratite sa izletišta.
Ne vadite sami krpelja
Biolog ističe da ne treba sami da vadimo krpelja. „Zavod će vršiti ispitivanje za građanstvo, donesete krpelja može biti i mrtav i posle par sati dobićete rezultat“, rekao je Aleksić.
Ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku, kaže on.
Krpelj se kači na mesta koja su manje pristupačna pregledu, traži meka mesta na koži ispod pazuha, na pregibu kolenam iza ušiju, na vratu.
Iste mere važi i za kućne ljubimce, kaže biolog. Oni su za sada najugroženiji.
Aleksić ukazuje da za kućne ljubimce postoji veliki broj preparata kojima se štite – u pitanju su hemijski preparati u vidu ogrlica, ili koji se direktno nanesu na kožu, a postoje i preparati koji se kroz hranu unose i štite i od komaraca, buva.
„Ovih dana su aktuelne ose, manje stršljeni, matice osnivaju kolonije. I komarci će početi da se pojavljuju u većem broju, pratićemo rasprostranjenost komaraca zaraženih virusom Zapadnog nila“, zaključio je Aleksić.
Izvor: RTS
