DECA sa invaliditetom u Srbiji ubuduće će primati dečji dodatak uvećan za 50 odsto u odnosu na ostale korisnike, i to je još jedan vid podrške njihovim porodicama koji predviđa Nacrt zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom!
Tvorci propisa, kako za „Novosti“ kaže ministar za rad Aleksandar Vulin, uprkos mnogobrojnim kritikama javnosti, nisu odustali od zahteva da dete, ukoliko ne ide redovno u školu, neće biti na listi primalaca dodatka. Osnovna škola je obavezna, a dečji dodatak nije mera socijalne politike.
– Broj dece od sedam do 15 godina koja primaju novac je 183.000, a srednjoškolaca od 15 do 19 godina imamo svega 83.000 – kaže Vulin. – To znači da je „otpalo“ već 100.000 njih za samo nekoliko godina, pa se postavlja pitanje koliko ih je išlo i u osnovnu školu. Želimo samo da ih nateramo da idu na nastavu da ne bi sutra bili opet na teretu države kao socijalni slučajevi.
On otkriva da je povećan i broj godina za primanje novca za najmlađe. Ovo pravo može da ostvari četvoro dece iz porodice, a novina je to što, kada jedno dete „izađe“ iz prava, može da ga dobije sledeće.
– U 2015. godini za dečju zaštitu ukupno je izdvojeno 49,5 milijardi dinara – kaže ministar. – Iz budžeta je za dečje dodatke otišlo oko 12,3 milijarde dinara. Zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom kontroliše ogromnu količinu novca, oko 29 milijardi dinara. Novim pravilima ćemo izbeći zloupotrebe, a zbog toga smo uveli i novo pravilo da porodilje direktno dobijaju novac, a ne da ga, kao do sada, država uplati tek kada poslodavac zatraži refundaciju.
Vulin naglašava da je ovaj zakon naišao na kritike, slično kao i Zakon o radu, ali je činjenica da će on trajno ukinuti zloupotrebe i olakšati, pre svega, porodiljama.
– Uveli smo dve nove kategorije porodilja kojima će biti isplaćivana nadoknada – vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i zaposlene na privremenim i povremenim poslovima, što je bio zahtev poslednjih deset godina – objašnjava ministar. – Za svakog ko je ušao u pravo važiće stari zakon, a problem će imati žene koje su radile manje od godinu dana, jer će naknadu dobiti samo one koje su radile minimum 18 meseci.
Novim zakonom o finansijskoj podršci porodicama s decom nisu obuhvaćene pripadnice lepšeg pola koje rade po ugovoru o delu ili autorskom pravu. Ministar Vulin naglašava da je to „veoma klizav teren“.
– To obuhvata veliki broj žena, a nema se ni toliko para – kaže on. – Na primer, autorski honorar može da bude 10.000 ili 100.000 dinara. Proširili smo pravo najviše što smo mogli, a najvažnije je što ga nismo smanjili nikome.
FIRME ZAPOŠLjAVAJU PORODILjE
U SRBIJI postoje firme koje zapošljavaju samo porodilje i „pumpaju“ po 200.000 dinara primanja, a deo uzimaju sebi. Prosek primanja porodilja u Srbiji je 62.000 dinara bruto, što znači da nijedna žena nikada nije radila „na minimalcu“. Činjenice su, ipak, malo drugačije. Mali procenat žena prima enormne sume, i to su one koje su se „snašle“, dok ostale dobijaju koliko im i pripada.
J. Ž. SKENDERIJA
Izvor: Novosti
