Više od hiljadu nastavnika u osnovnim i srednjim školama nije kvalifikovano za predmete koje predaju.
Foto: Pixabay
Više od hiljadu nastavnika u osnovnim i srednjim školama nije kvalifikovano za predmete koje predaju.
Tako se u užoj Srbiji dešava i to da, na primer, nastavnik fizičkog vaspitanja predaje hemiju. Problem je u tome što mladim stručnim ljudima profesor nije željeno zanimanje. Šta je rešenje?
U osnovnim i srednjim školama u Srbiji trenutno radi 457 nestručnih nastavnika matematike. To znači da ako jedan profesor matematike radi u tri odeljenja sa po 20 učenika, oko 27.000 đaka ima nestručnog predavača.
– Profesor fizičkog koji je predavao hemiju, pre pet-šest godina, bio je primoran da predaje fiziku i hemiju u svojoj školi. To je uža Srbija gde ne mogu da nađu adekvatne ljude i onda jedan čovek mora da predaje više predmeta, da ne bi putovali, gde bi bili manji troškovi za lokal – objašnjava predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić.
Nestručno je i 239 nastavnika fizike, 109 informatike, 133 nemačkog i 48 nastavnika engleskog jezika. Najteža situacija je u mestima gde se nastava izvodi na jezicima nacionalnih manjina. Tu je čak polovina nestručnog kadra.
– Da bi neko bio stručan za određeni nastavni predmet, osim što ima odgovarajuće obrazovanje, treba i da poznaje jezik nastave – ističe Jasmina Đelić, načelnica odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković smatra da će ovakvih slučajeva biti i dalje.
– Upravo zato što nema dovoljno onih koji bi za ovaj novac radili u obrazovanju, pogotovo ako imaju neku alternativu kao što su matematičari, kao što su profesori engleskog – navela je Jankovićeva
Ona smatra da bi mogao da bude rešen na sledeći način.
– Odnos prema obrazovanju treba da se promeni, dakle odnos čitavog društva, da se zarade povećaju i da mladi ljudi budu na taj način privučeni da ostanu u sistemu – rekla je Jankovićeva.
Šansu za rešavanje ovog problema Jasmina Đelić vidi u ukidanju propisa kojima se reguliše zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.
– Vidimo šansu i u donošenju propisa koji će regulisati platne razrede u ovom sektoru, ali i u stimulativnim merama koje mogu dati lokalne samouprave, bilo fakulteti ili univerziteti koji primaju buduće studente – navela je Đelićeva.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Čija je odgovornost početak školske godine?
Piđše: Ljubinka Boba Nedić Za razliku od prethodnih godina, kada su i roditelji i prosvetni radnici u avgustu imali svoje tradicionalne teme za raspravu, sada je najaktuelnija jedna – kako...
Toplomer obavezan pre škole: Krizni štab razmatra set protivepidemijskih mera za najmlađe u novoj školskoj godini
Masku će morati da imaju uvek kod sebe, a tek će biti odlučeno u kojim uslovima će ih đaci nositi. Ove mere najavio je u sredu epidemiolog dr Predrag Kon,...
Dr Kon: Više računamo na onlajn nastavu, nemamo još odluku da li će biti produženog boravka
Na današnjoj konferenciji Kriznog štaba govorili su premijerka Ana Brnabić i epidemiolog Predrag Kon, a jedna od tema bio je i početak školske godina. Već nekoliko nedelja se polemiše o...
Pandemija prepolovila vreme koje deca troše na učenje
Vreme koje deca svakog dana troše na školske aktivnosti i učenje prepolovilo se tokom pandemije korona virusa sa prosečnih 7,4 na 3,6 sati dnevno, rezultat je ankete koju je u...
Nema komentara.