Više od hiljadu nastavnika u osnovnim i srednjim školama nije kvalifikovano za predmete koje predaju.
Foto: Pixabay
Više od hiljadu nastavnika u osnovnim i srednjim školama nije kvalifikovano za predmete koje predaju.
Tako se u užoj Srbiji dešava i to da, na primer, nastavnik fizičkog vaspitanja predaje hemiju. Problem je u tome što mladim stručnim ljudima profesor nije željeno zanimanje. Šta je rešenje?
U osnovnim i srednjim školama u Srbiji trenutno radi 457 nestručnih nastavnika matematike. To znači da ako jedan profesor matematike radi u tri odeljenja sa po 20 učenika, oko 27.000 đaka ima nestručnog predavača.
– Profesor fizičkog koji je predavao hemiju, pre pet-šest godina, bio je primoran da predaje fiziku i hemiju u svojoj školi. To je uža Srbija gde ne mogu da nađu adekvatne ljude i onda jedan čovek mora da predaje više predmeta, da ne bi putovali, gde bi bili manji troškovi za lokal – objašnjava predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić.
Nestručno je i 239 nastavnika fizike, 109 informatike, 133 nemačkog i 48 nastavnika engleskog jezika. Najteža situacija je u mestima gde se nastava izvodi na jezicima nacionalnih manjina. Tu je čak polovina nestručnog kadra.
– Da bi neko bio stručan za određeni nastavni predmet, osim što ima odgovarajuće obrazovanje, treba i da poznaje jezik nastave – ističe Jasmina Đelić, načelnica odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković smatra da će ovakvih slučajeva biti i dalje.
– Upravo zato što nema dovoljno onih koji bi za ovaj novac radili u obrazovanju, pogotovo ako imaju neku alternativu kao što su matematičari, kao što su profesori engleskog – navela je Jankovićeva
Ona smatra da bi mogao da bude rešen na sledeći način.
– Odnos prema obrazovanju treba da se promeni, dakle odnos čitavog društva, da se zarade povećaju i da mladi ljudi budu na taj način privučeni da ostanu u sistemu – rekla je Jankovićeva.
Šansu za rešavanje ovog problema Jasmina Đelić vidi u ukidanju propisa kojima se reguliše zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.
– Vidimo šansu i u donošenju propisa koji će regulisati platne razrede u ovom sektoru, ali i u stimulativnim merama koje mogu dati lokalne samouprave, bilo fakulteti ili univerziteti koji primaju buduće studente – navela je Đelićeva.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Osam odsto novozaraženih je uzrasta od 10 do 20 godina
- Osam odsto novozaraženih je uzrasta od 10 do 20 godina, što znači da je tu značajan udeo školske dece - rekala je dr Darija Kisić Tepavčević, članica Kriznog štaba...
Štampani udžbenici ne smeju biti ukinuti, poručuju iz škola
Najavu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da će Grad za đake od prvog do četvrtog razreda iz prestoničkih osmoletki obezbediti besplatne tablete i digitalne udžbenike i dalje prate brojne nejasnoće,...
Za upis u školu roditelji više ne prikupljaju dokumentaciju
Pomoćnik ministra prosvete Milan Pašić kaže za Tanjug da je poslednjih nekoliko godina procedura upisa dece u školu olakšana, da roditelji više ne moraju da šetaju od šaltera do šaltera...
Dr Tiodorović: Na sednici ćemo razmatrati opciju da u pojedinim gradovima škole pređu na onlajn
Epidemiolog i član medicinskog dela Kriznog štaba doktor Branislav Tiodorović izjavio je danas za Tanjug da popuštanja mera neće biti. Kako kaže, ili će postojeće mere ostati na snazi, ili...
Nema komentara.