Vrtić je luksuz za polovinu predškolaca

Dok roditelji sa dubljim džepom biraju programe za decu, siromašni biraju bake i deke. Iz siromašnijih porodica tek 9% njih ima predškolsko obrazovanje.

Zbog nezaposlenosti, niskih primanja i nedovoljnog broja predškolskih ustanova, vrtić je luksuz za polovinu predškolaca. Samo u Beogradu, na mesto čeka tri i po hiljade mališana, a u Novom Sadu i Nišu njih dve hiljade. Nadležni najavljuju više mesta, ali i izmenu cene vrtića koja će zavisiti od primanja roditelja.

Još jednu novinu predviđa Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja: lokalne samouprave boravak dece u vrtićima mogu da subvencionišu sa manje od dosadašnjih 80 odsto. Boravak svakog od 60.000 mališana, koliko ih je u prestoničkim vrtićima, košta gotovo 28.000 dinara.

“Grad Beograd ne razmišlja o povećanju cena i cena ostaje ista”, kaže gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak.

Grad pokriva 80, a roditelji 20 odsto troškova. Odnos lokalnog i kućnih budžeta mogao bi da se promeni izradom socijalnih karata. Tako će, umesto dosadašnjih 5.591 dinara za sve, cena obdaništa zavisiti od primanja.

“Mislim da je to najpravedniji obračun cena kada je u pitanju učešće roditelja i jedinica lokalne samouprave u ekonomskoj ceni”, objašnjava Gak.

Čekajući novi obračun i nove vrtiće, nastavlja se stara praksa vraćanja dela novca roditeljima koji decu upišu u privatna obdaništa. To je mnogima bio podsticaj da pokrenu posao, pa je samo u Beogradu broj privatnih ustanova za poslednje dve godine utrostručen. Ukupno ih je 165. Pojedini roditelji ih zaobilaze jer sumnjaju u kvalitet i obučenost zaposlenih. Privatnici to negiraju.

“Vrlo je jasno rečeno ko može da radi u dečjem vrtiću. Ne može da dođe neko sa ulice, ne može da radi neko ko nije kvalifikovan. Ima dosta prekvalifikacija što se tiče medicinskih sestri – vaspitača, ali to su uglavnom osobe koje već imaju neki medicinski oblik školovanja”, tvrdi Duška Tasić iz Udruženja privatnih vrtića.

Kako bi popunili slobodna mesta, privatni vrtići često nude mnogo više od državnih – od prevoza, časova pevanja i slikanja, do bazena.

“Kvalitet ustanove je stvar politike ustanove i roditelj mora da bude jako obazriv, u krajnjem slučaju bira ono što mu se sviđa”, kaže Tasićeva.

Dok roditelji sa dubljim džepom biraju programe za decu, siromašni biraju bake i deke. Prema podacima Unicefa, 80 odsto mališana iz bogatijih porodica ide u vrtić, dok iz siromašnijih tek devet odsto njih ima predškolsko obrazovanje.

“Kako bi se to promenilo, Srbija mora pre svega da roditeljima prikaže značaj predškolskog vaspitanja za razvoj deteta. S druge strane, mora da ponudi: kvalitetan i prisutpačan vrtić, dobar kadar, program moderne pedagogije i opremu koja odgovara ranom učenju”, kaže direktor kancelarije Unicefa u Srbiji Mišel Senlo.

Do tog cilja Srbiji će pomoći kredit Svetske banke od 50 miliona dolara namenjenih izgradnji vrtića. Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji predviđa da broj dece u predškolskim ustanovama do 2020. bude 75 odsto. Prosek Evropske unije je 87.

Pripremila Dragana Biberović
Izvor: RTS

Podeli tekst:

Tagovi :cena vrtića, obdaniše, predškolci, predškolsko, vrtić

Slični članci koji vas mogu zanimati:

Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI

Novi pravilnik predškolce vegetarijance ostavlja bez obroka

1 komentar.

Zeljka Tot · 10. 10. 2017 · Reply · Citiraj

Mislim da je to veoma nepravedno, zasto za istu uslugu da placamo razlicito? Zasto bi neki vrtic zanimala moja plata. Ja na tu platu placam porez. Mislim da stvarate vece namete roditeljima. Sramota!